To je prva stvar koju vidim. Možda ne prva, ali jedino jasno sećanje koje imam na sve. Ostatak je nestao u žurbi, mutan.
Nisam sigurna da su plave, ni da su čestice, ali deluju beskrajno. Kao da ih nailazi celo more, a one koje su se već razložile pretvaraju se u vodu i vraćaju nazad da udar...
Nisam odavno bila u porodičnoj kući, prošlo je već par meseci. Ne znam da li se više ubijam brigom, sećanjima ili nedostajanjem.
Ali, vidi, ja na početku uvek kažem da sam rođena u porodičnoj kući, u sred dvorišta.
Rođena sam u najprometnijoj ulici u gradu kroz koju bi petkom ili suboto...
Dan: nepoznat, više ih ne brojim.
Lokacija: kuća.
Vreme: 17:58h.
Dan kao i svaki do sad, sve se ponavlja i ne sećam se kog dana sam tačno prestala da pratim vesti. Sedim u sobi, čitam knjigu pokušavajući da ne mislim o tome da mi je zbog bezbednosti svih delimično uskraćena sloboda...
Tog dana nisam mogla u šetnju. Ni onog sledećeg. Ni onog posle toga.
Mislim da je bila sreda. Želela sam da bude petak, iako više nije bilo bitno.
Pustila sam kosu, promenila sam raspored knjiga na policama, pročitala sam opet omiljenu knjigu, stvorila sam još jednu fantaziju, započela ...
Dugo se gospodin Anton borio sa gradskim vlastima da uklone kontejner koji je godinama bio pred ogradom njegovog dvorišta. Kada bi radnici “Čistoće” dolazili da ga prazne, prigovarao im je kako to ne čine često. U dnevnoj je štampi, u pismima čitalaca, jednom predočio kako tople ljetnje noći ne m...
Пела сам се јуче на таван.
Спремала сам се као да ћу путовати на Марс.
Није било узалудно то моје спремање.
Знала сам да ћу се горе суочити с првим љубавима из дневника, са стварима које више никад нећу обући.
Видела сам пуно касета, које сада немам где да пустим.
Спремал...
Чекамо.
Проћи ће и ово па ће нам планета рећи: "Прошла вам је казна, сада ме поново можете уништавати, али немојте заборавити да сам ЈА та која вас може уништити стоструко горе. Видите то и сами. У мени нема мржње, али има освете. На мени је толико тога здравог, а овај отров је ваш. Ви сте г...
Dan.Vreme napolju je lepo i sunčano ali istovremeno i tužno.Nigde nikoga.Svako u svojim kućama,ulice prazne,parkovi isto,prodavnice i radnje zatvorene...Jednom rečju,sve je pusto.A kako i ne bi bilo žalosno i pusto,kad je čovek zbog ovakvog zla primoran da svaki i po ceo dan bude kod kuće.Svako b...
Opet sam kasno ustala. Ali ne mari, nije kao da je trebalo negde da budem. Sem u kuhinji, jer mi je stomak zavijao.
Otabanala sam bosa da napravim prvo šolju kakaa. Zavirila sam u frižider u nekoj bolesno optimističnoj nadi da se nešto pojavilo unutra preko noći, kao da ne znam napamet njeg...
Она пије кафу – бар ми се тако чини. Шоља је велика и мења боју када се врућа течност сипа у њу. Држи је у руци, а руку диже у знак поздрава.
Узвраћам.
Моја шоља је беж боје, мало окрњена на ободу. На њој су насликане две сове од којих једна делује поспано. Давних сам је дана добио од к...
Neka je prokleta i ova izolacija.
Možda će joj čak i poći za rukom da me sačuva od korone, ali razmišlja li iko od čega me neće sačuvati? Od usamljenosti. Tačnije, pravo me gura u samoću. Zato ne mogu zamisliti sebe kao jedna od onih ljudi koji se plaše virusa, jer mene jedino plaše ova četi...
“Ovaj stan je užasno prljav”, rekla je mužu, nervozno pušeći cigaretu. Već nedeljama su bili zatvoreni u kući i sve što je gledala bile su neoprane zavese na musavim prozorima, otisci prstiju na kvakama i površini nameštaja, zidovi požuteli od duvanskog dima i pune pepeljare. „Nije tako prljav“, ...
