Korona vikend

“Ovaj stan je užasno prljav”, rekla je mužu, nervozno pušeći cigaretu. Već nedeljama su bili zatvoreni u kući i sve što je gledala bile su neoprane zavese na musavim prozorima, otisci prstiju na kvakama i površini nameštaja, zidovi požuteli od duvanskog dima i pune pepeljare. „Nije tako prljav“, pokuša da je uteši, „Lepo si spremila.“
No, njegove reči nisu doprle do nje. U trpezariji, dva velika pakovanja toalet papira. “Da kupimo i mi, kada su već svi navalili”, rekao je. Usput, u prodavnici na uglu, kupio je i sedam litara alkoholnog sirćeta. Za dezinfekciju. Ostalih sredstava je odavno ponestalo. Zasukala je rukave, sipala mešavinu sirćeta i vode u ružičastu, plastičnu flašu sa prskalicom na vrhu, pa kleknu na pod i poče da ga prska i trlja toilet papirom. Spavaća soba, dnevna soba. Trpezarija koja je sada postala njen home office. Pa hodnik, pa kuhinja. I konačno, kupatilo. Miris sirćeta ispunio je stan. Poče da prska površinu plakara. Promenio je boju od duvanskog dima. Potezi njene ruke ostavljali su za sobom bele tragove. “Hej, pa ovo je belo”, reče njen muž oduševljeno, “Ja sam bio ubeđen da je ovaj plakar žut.” Onda je izbrisala prašinu. Takođe sirćetom. Pa promenila posteljinu. Spremanje stana trajalo je čitavog prepodneva. Sela je i zapalila cigaretu. Kolena su je bolela od klečanja na laminatu, a u leđima je osećala napetost. “Treba da operemo zavese”, reče na šta njen muž duboko uzdahnu. “Je l’ može to sutra? Odmori se malo.”
Odlučila je da ga posluša i otišla da se tušira. Po izlasku iz kupatila, stade pred veliko ogledalo u uglu sobe. “Ružna sam”, reče. “Nisi”, odgovorio joj je, “Štaviše jako si lepa.” “Debela sam”, nastavi ona. “Jesi, ali nisi ružna. A i sada držimo dijetu. Smršaćemo.”
Sela je na krevet, prekrstivši noge, i zapalila cigaretu. Otresla je pepeo u pepeljaru na stolu. Jedna mrva pade na čistu, tek uglancanu površinu. “Joj što me nervira ovaj pepeo što leti na sve strane. Vidi, već se isprljalo.” Pas je prišao kompjuterskoj stolici na kojoj je sedeo njen muž i tiho zacvileo. “Sačekaj Okto”, reče mu, ”Ne možemo sad.” Do šetnje je ostalo još čitavih osam sati. Pas nastavi da cvili, pa zalaje. Pa je nervozno hodao gore-dole po sobi ispuštajući iritantan, piskav zvuk. “Izludeću od njega”, prokomentarisala je. “Hoćemo kafu”, reče zatim. “Popili smo danas već tri.” “Ajde da popijemo još jednu kaficu”, nastavi uporno, molećivim glasom, na šta njen muž pomirljivo ustade i ode do kuhinje.
Kada se vratio, ona je iz kupatila već donela lavor pun vode, sunđer, krpu i sredstvo za pranje prozora. Merkala je veliko prozorsko krilo. “Je l’ sam ti rekao da ostaviš”, reče joj muž sada već pomalo nervozno. “Iscrpećeš se pa ćeš posle da gunđaš.” Ipak poče da pere prozor, no ubrzo je odustala. Umor ju je savladao. Seli su da popiju kafu.
“Kosa mi je grozna”, reče ona, “Šta misliš da odem do frizerke da se ofarbam?” “Ne!” Bio je kategoričan. “Uostalom, sada te niko ne vidi. Osim mene. A meni si najlepša.” Pogleda se kratko u ogledalo, pa odmahnu rukom. “A, gde sam lepa”, reče u pola glasa, pa poče da srče kafu.
Njen muž sedeo je za računarom, zagledan u emisiju o akvaristici. “Dođi kod mene”, reče mu gotovo zapovednim tonom. “Zašto” “Da pričamo.” Ustao je pomalo preko volje i smestio se na krevetu do nje. “O čemu hoćeš da pričamo?” “Ovako…”, poče ona duboko uzdahnuvši. “Jako me frustrira što sam debela. I ružna. I što je stan užasno prljav.” “Osećaš se tako jer počinješ da ludiš u četiri zida”, odgovorio joj je, “Ni pidžamu da skineš. Samo se presvlačiš iz jedne u drugu.” “Tako mi je udobno.” “Hajde večeras sa mnom da prošetamo psa”, predloži joj. Odmahnula je glavom. “Mrzi me.” Onda su ćutali, pili kafu i pušili. Onda se on vratio na svoje mesto za računarom i nastavio da gleda emisiju.
A ona uze svoju prskalicu sa sirćetom i krpu, pa poče da cunja po kući, loveći mrllje na nameštaju i paučinu u uglovima.