U Danima napuštenosti, Elena Ferante nam pripoveda priču o strmoglavom proklizavanju jedne žene u nešto što ona naziva „odsustvom smisla“, nakon što je muž napusti i ona ostane sama sa dvoje male dece. Olgini „dani napuštenosti“ postaju očajnički, opasan slobodni pad u najmračnija mesta njene duše, dok luta praznim ulicama grada koji nikada nije naučila da zavoli.

Priručnik za običan život – knjiga koja se nikad ne završava... jer u ljubavi ne postoji kraj.

Roman „Zovi me sviojim imenom“ Andrea Asimana je priča o opsesivnoj ljubavi. Ako ste ikada osetili požudu koja vas je terala da preispitujete svaku reč, svaki pokret, ako ste kao u groznici čekali da vam se obrati. Ako ste ikada bili zaljubljeni jednom i zauvek, onda je Asimanov roman „Zovi me svojim imenom“ napisan upravo zbog vas.

Romanom PROSLAVA Damir Karakaš nas vraća u zavičaj, u Liku. Kraj je rata i Karakašev junak se suočava s tim da je na gubitničkoj strani. Pratimo ustašu (ili domobrana) sakrivenog u šumi, koji zna da mora, ali okleva da se preda, jer se boji da će biti streljan. On „nikoga nije zaklao ni ubio, osim možda kada je pucao u one koji su u njega pucali, a rat je bio, u ratu se puca...“

Trinaest priča o ratu i ratnih priča od blata i dima jednog od najboljih niških pisaca srednje generacije.

Kako odgajiti i sačuvati osetljivo dete, pitanje je svakog roditelja koji je prepoznao da ima visoko senzitivno dete. U knjizi OSETLJIVO DETE, Elen Ajron, objašnjava koje su suptilne razlike između preosetljivog i stidljivog deteta i pomaže roditeljima da budu prava podrška takvoj deci.

Čulno i senzibilno pisati o svakodnevnom, uostalom, pričati o ljubavi na Balkanu, samo po sebi predstavlja ozbiljan poduhvat. Stojičić se ne prvi put hvata u koštac s tim. U jednom mačističkom okruženju odjednom se pojavljuje odsev senzibilnog, erotskog, senzitivnog bez prethodne najave.

Precizno, stručno i iskustveno vođenom terapijom, kao i naučno potkrepljenom profilaksom koju u ovoj knjizi preporučuje, autor ove knjige će vas sigurno dovesti do cilja, do vaše idealne telesne težine, a zatim i obučiti kako tu težinu trajno da zadržite i izbegnete često vrlo opasan jo-jo efekat.

Glavni junak romana, intelektualac na pragu onoga što bismo, služeći se oveštalim jezikom, mogli da nazovemo sredovečno doba, biva akter i žrtva niza fantazmogoričnih događaja, grubo iščašenih u odnosu na njegovu beogradsku svakidašnjicu.

S malom grupom ljudi izolovani ste na dalekom ostrvu, živite kao u kameno doba i ubeđeni ste da ste da osim vas ne postoji više niko. Da li biste u takvoj situaciji želeli da produžavate ljudsku vrstu? U romanu POSTOJATI Sava Bunčić istražuje to pitanje, kao i neka druga, vrlo slična i neraskidovo povezana. Prevod sa engleskog: Marija Stajić