Небо између нас

Она пије кафу – бар ми се тако чини. Шоља је велика и мења боју када се врућа течност сипа у њу. Држи је у руци, а руку диже у знак поздрава.
Узвраћам.
Моја шоља је беж боје, мало окрњена на ободу. На њој су насликане две сове од којих једна делује поспано. Давних сам је дана добио од колега на поклон.
Ја пијем чај од камилице. Кафу сам баталио, никада ми и није била потребна.
Неколико се облака тромо комеша између наших тераса. Бели су и нестални, чудно море саткано од снова. Крију земљу од нас, иако је земља дубоко и далеко, заборавили смо и како је ходити њоме.
Киша нам се примиче, примећујем. Велики, сиви облак је доноси, толики да чеше обе зграде. Изгледа као да ће се сваког часа заглавити, да ће запети за неки од испреплитаних бакарних олука. Мрак се вуче за њим и сенка што је појела безбројне спратове испод њега.
Њена тераса је покривена, а моја није. Размишљам да ћу покиснути и признајем да се не узрујавам због тога.
Гледам је како ми прича. Не могу је чути, никада и нисам. Само замишљам о чему говори, о неким занимљивим стварима које је баш тог јутра прочитала, о загорелом ручку и цвету што тугује у саксији поред прозора. Њен глас је попут песме, милина га је слушати, у то сам убеђен.
Ја опет не говорим много. Речи што отпадну са мојих усана лако се заборављају, небитне су, ветар их свакако краде. Смешим јој се. Увек јој се смешим.
Овог јутра она на себи носи комотну белу кошуљу, напола раскопчану и подврнутих рукава. До сада је није облачила. Пристаје јој, допада ми се.
Прве капи кише росе ми образ. Тамни облак сасвим је близу и светлости понестаје.
Она ми маше, па улази у стан. Осврће се пре него што затвори врата.
Ја ћу још мало сачекати. Њен је балкон читав мој свет, стотине њему сличних не видим.
Једном – кажем – једном ћу сићи, скроз доле, до тла из ког град ниче, и препешачићу до улаза у њену зграду, ако такав постоји. Па ћу наћи лифт и нећу стати док не закуцам на њена врата. Једном хоћу.
Чај је хладан, заборавио сам га.
Између нас је небо, испречило се колико год да је.
Не знам јој боју очију.
А волео бих.