„Који је дан?” у неком тренутку проговарам.
„Молим?” узвраћа кактус са своје полице.
„Је л‘ среда?” питам.
„Нисам сигуран”, каже. „Чекај да размислим.”
„Мислим да је среда.”
„А ја рачунам да је четвртак.”
Одмахујем шаком. Небитно. Примећујем, онако успут, да је дотич...
Prošao je 22. april, dan Planete. Osetio sam potrebu da nešto napišem, pa sam na kratko zapisivao tok svesti. Neka pesma u prozi. Izbegavam vesti što je više moguće. Ionako se samo prebrojavaju leševi. Do nedavno sam bio veoma nervozan zbog poremećene rutine okovane zabranama. Zatvorene su sve ga...
U dvoristu oronule kuce,starija zena se igra sa psom. Prica mu,tepa ,dok ono zahvalno gleda za te izlive neznosti. Svakoga dana te scene se ponavljaju. Zenina cerka ih svaki dan gleda i slusa i odlazi nesto da radi u basti,da rastera misli .
Ona zna. Sta i ko majci nedostaje. Neko da prema...
Gusto sivilo razlivalo se nebom koje, osramoćeno nečistoćom što ga je obuzimala, samo što nije briznulo u plač.
Utonuo u misli, Antonije je stajao pored prozora i zurio u beskrajne skupove cigala i ostrva stakla. Dok je prstima poskakivao po okviru, isprva nasumično tapkanje poprimilo je obr...
Ne znam koliko dugo se družmo ogledalo i ja. Obraćam mu se s vremena na vreme u nadi da ću se osećati bolje ili bar drugačije.
Zimus je bilo baš slatkorečivo. Oh, kako su prijale reči: Prelepa si, izgledaš kao devojčica, ima u tebi nešto posebno, jaka si, ma žena zmaj!
Drugi put me spop...
Bilo ih je stotine, zaista. Stotine dečaka srca okovanih muzikom mimoišlo se sa mnom na neki način kroz život, od prvih ljubavi, gitarista i bubnjara srednjoškolskih bendova zbog kojih sam počela da izlazim u podrumske lokale i pijem jeftino pivo, zatim prvih momaka, pa prijatelja sa velikim snov...
Vreme protiče sporo. Jedan dan kao cela nedelja. Potreba za fizičkom aktivnošću napustila me je još u doba srednje škole i besanih noći provedenih u sedenju do 4 ujutro za radnim stolom. Kilogrami se gomilaju. Od 65 do 73 koliko je pre desetak dana pokazala vaga. Još tada, u srednjoj, uz nevelik...
Šta sve u ogledalo stane, Sandra Živkov
Ne znam koliko dugo se družmo ogledalo i ja. Obraćam mu se s vremena na vreme u nadi da ću se osećati bolje ili bar drugačije.
Zimus je bilo baš slatkorečivo. Oh, kako su prijale reči: Prelepa si, izgledaš kao devojčica, ima u tebi nešto pos...
„....cover me in indigo, cover me from head to toes....“ –
odzvanja iz laptopa. U 20h, slušam – tapšihovanje odjekuje sa pojedinih prozora. Osećam mučninu, gađenje. Zlo je uvek isto....
Moja baka ulazi u moje misli, biciklom, koji u životu nikada nije vozila. U beloj košulji kratkih ruk...
Susret
Ustacu jednog jutra odmorna i cila,vedra i nasmejana,sa osmehom vecim od zraka sunca. Pogledacu dan u oci. Obuci cu cvetnu haljinu(stoji u ormaru za tu priliku),staviti kap omiljenog parfema,ruz na usne i krenucu. Da docekam nekog svog u najlepsem izdanju sebe. Nece me videti...
Blagi pritisak zvona intefona jagodicom kažiprsta, kroz rukavice. Opušteno čekanje odgovora sa smirenim igonorisanjem kamere u gornjem desnom uglu iznad vrata, pogleda uprtog u prazni sivkasti hodnik istačkan belim pegama kreča, starih ko zna koliko. „Dobar dan. Izvolite?“ zabrujao je glas preko ...
