Nada

U dvoristu oronule kuce,starija zena se igra sa psom. Prica mu,tepa ,dok ono zahvalno gleda za te izlive neznosti. Svakoga dana te scene se ponavljaju. Zenina cerka ih svaki dan gleda i slusa i odlazi nesto da radi u basti,da rastera misli .
Ona zna. Sta i ko majci nedostaje. Neko da prema njemu usmeri svoju dobrotu,pogled,dodir. Zna da joj ne kazu,oboje. Primeti to dok se iz tudjih kuca cuje decja graja i smeh. I samoj joj se srce stegne. Ostavi tada sve i cuti . Dok buka u glavi ne nestane.
Majci je sutra rodjendan. Otici ce da joj kupi nesto lepo,onu bluzu koja joj tako lepo pristaje a za koju nikad nema para. I one klompe sa anatomskim djonom,da odmori stopala. Njena majka vise zeli da odmori svoje srce.
Spremila je tortu i zaputila se pravo u grad da obavi kupovinu. Zadovoljna sto je nasla sta je trazila,zamalo da zaboravi da podigne svoje rezultate kod lekara. Iznenadio ju je pogled,prilicno sazaljiv.
- Zao mi je-bilo je sve sto je cula,sve od brojnih fraza koje su dovele dotle da kazu da nesto nije u redu,da nece imati matericu uskoro,da sanse nema da je spasu.
A bolovi nisu bili jaki,a ona nije rizicna grupa,a uvek sledi pravila,cuva se i evo sta se dogodi.
Muk .
-Znam sta mislite-govori lekar,a na stolu mu stoje slike dece u zagrljaju. Da,bas razume.
-Javite se uskoro da zakazemo termin za operaciju,moramo sto pre da uklonimo.
-Da,da svakako ...Dovidjenja.
Kao pijana je izasla na ulicu i sela u park. Za sobom je vukla kesu sa poklonom i flasicu vode.
Znaci,ovako zauvek..Znaci nema nade. Ni za mamu ,ni za nju...
Nije ni primetila da ispred nje stoji jedna devojcica od tri,cetiri godine i netremice je posmatra .
-Zasto placete?
-Eto..nesto sam saznala.
-Nesto lose?
-Moglo bi se reci .
- Zao mi je
- Hvala ti. A sada idi,sigurno te majka trazi.
-Eno je,sad ce doci. Vidite kako je lepa?-i pokaza na mladu plavokosu zenu koja im se priblizavala sa izrazom olaksanja na licu.
-Lepa je,mila. Slusaj mamu,nemoj da je sekiras. Mojoj je majci danas rodjendan.
-Da li ste joj kupili tortu?
-Nisam,sreco,napravila sam.
-Vi to umete? Da li i moja mama to zna?
- Zna,sreco,i ti ces dobiti takvu za rodjendan.
- Vi ste zlatni.
-I ti si,mila,hvala ti . Evo nisam vise tuzna.
Rece i primeti da suze zastaju. U tom trenu majka devojcice pridje,izvini se na smetnji i odvede je . Devojcica se okrenula i mahnula joj. Uzvratila je pozdrav.
Posedela je jos malo pa krenula kuci.
Zatekla je majku na poznatom mestu,u drustvu oca i starije sestre i njene dece. Bar joj je neko izmamio osmeh.
Nije znala kako da joj kaze. Nikad nije krila od majke. Nikad krila a sad ce morati . Bar neki dan,da joj produzi nadu.
Majci se bluza svidela ,videla je u ocima . I mindjuse..
-Nisi trebala,rece kao uvek a osmeh je govorio za sebe.
Doveli su i kuce,stavili su mu masnu da joj cestita rodjendan. Smesila mu se i ljubila ga,onako kako bi nekog svog. Razmislja da nabavi jos jedno,ili da uzme mace. Trebace im da razbiju tisinu.
Tora je ove godine ispala savrseno.
-Sebe si nadmasila,hvalio ju je otac.
-Bio je ovo lep dan,rekla je majka kad je sve proslo. -Ko zna,mozda iduci docekam u vecem drustvu,nadam se .
Bio je to redak trenutak da majka kaze da se nada. Kad je namignula i osmehnula se,srce joj je poskocilo.Shvatila je,nece joj reci. Ni za dva dana,a mozda i nikad.
- Nada umire poslednja
-Tako je,srce moje. Idem,da operem ove sudove i..
-Neka,mama,ostavi,ja cu..idi se odmori,pusti.
Zena se snebivala,oa je otisla polako u svoju sobu. Cerka je sve rasklonila,bez suza ,bez uzdaha i sela da zapali cigaretu iz kutije koju je pazljivo krila od oca. Veceras bi joj i on oprostio.
Sutradan je nazvala telefonom lekara i zakazala operaciju. Ionako je u drugom gradu. Reci ce njenima da ide na odmor,zna,nece posumnjati.
..Posle pola godine zaticemo isto dvoriste puno cveca,ima tu nekoliko macaka i jedan novi muski glas koji se smeje dok dodiruje kosu nase junakinje. To je neko ko je saznao tajnu,u trenu slabosti i ko je ostao tu. Da voli,jer ima kog.
Majka se igra sa psom i u glasu joj je manje sete. Promenila se atmosfera. I cerka se,nekako promenila. Zavolela cvece,bastu,putovanja. Coveka.
Znaju ,obe,da nada ipak umire poslednja . Udje kroz zatvorena vrata,kroz mali zrak svetla. Udje i donese novi pogled na stvari.
Napuni srce i dusu ljubavlju ,drugacijom,ali dovoljnom da blistamo ,dovoljnu da se danu osmehnemo sa vedrinom u pogledu.
Marijana Stankovic