u proleće

U PROLEĆE

Karl Uve Knausgor
U trećem tomu čarobnog književnog projekta sastavljanja lične enciklopedije sveta, Knausgor piše o očinstvu, strepnji i neprestanom preispitivanju vlastite podobnosti, o bezuslovnoj ljubavi prema ćerki, ali i o teškim vremenima obeleženih depresijom njegove supruge. U PROLEĆE je bolna i moćna ispovest koja predstavlja emotivni epicentar ovog jedinstvenog poduhvata.

Nakon knjiga U jesen i U zimu, u formi kratkih eseja, U proleće nam donosi dnevnički zapis u kome pratimo oca i njegovu četiri meseca staru ćerku kroz jedan prolećni dan, od jutra do večeri. Iskreno i otvoreno iznošenje srceparajućih porodičnih događaja i trauma, začinjeno bezuslovnom ljubavlju prema ćerki, ali i neprestanim preispitivanjem vlastite podobnosti, otkriva nam ljudsku ranjivost i povezanost između ljubavi, gubitka, smeha i samouništenja.

U proleće je knjiga o početku života, o svetlosti, ali i o mraku.

„Zasad je sve bilo oskudno, krajolik još nije imao tešku punoću koju leto donosi, zelenilo drveća još se ukaziva­lo tek kao blagi sjaj, jer takav je april: pupoljci, izdanci, neizvesnost, oklevanje. April stoji između velikog sne­vanja i velikog skoka. April je čežnja za nečim drugim kada to drugo još nije poznato.“

Sa Ivanom od Hajna do Knausgora

25.07.2022.

Naša sjajna sagovornica danas je peta dama koju predstavljamo u sklopu razgovora Sa knjigom na ti, koji smo započeli na Čumić BookFestu ove godine. Pričali smo sa Ivanom o njenim navikama, ulasku u bookstagram svet, izboru i preporukama, pa vam ostavljamo ovde njene utiske, neke sjajne recepte i mnogo ljubavi prema Knausgoru. Uživajte. Detaljnije

Pošalji

U PROLEĆE

Valahiru
★★★★★
08.06.2022.
Treći tom Knausgorovog kvarteta o godišnjim dobima razlikuje se od prethodna dva u puno toga. Prva i osnovna razlika jeste što je njegova ćerka sada uveliko rodjena. Dete sada ima tri meseca i Knausgor joj pripoveda o dogadjajima oko nje. Nema više kratke forme u vidu eseja, kao ranije. Naprotiv, ovde je cela knjiga podeljena u tri dela. Knausgor svojoj ćerki prepričava dogadjaje iz jednog dana, kog se ona nikada neće sećati. Povremeno se osvrće na dalju prošlost, što takodje bude vrlo zanimljivo. Dok ponovo prolazi kroz sve detalje toga dana, celokupna slika oživljava pred čitaocima. Iskusio sam sve što je pisac iskusio, video sve njegovim očima. Toliko sam se povezao sa njim, da sam mogao da osetim ono o čemu piše. Mogao sam da ga razumem, da shvatim i da razumem njegove razloge. Nedostaje mi forma prethodne dve knjige, ali mi i ovaj način pripovedanja odgovara. Kroz ovu knjigu, autor nam je ogolio svoju dušu. Pred nama je sa svim vrlinama, svim manama i onim što čini njega. Knausgor nam daje intimni prikaz sebe i njegove porodice. Ono o čemu priča u ovoj knjizi možda ne bi rekao nikome, da nije knjige. Svojim čitaocima priznaje dosta toga, a čak i stvari koje bi drugi krili. Ne može svako to da uradi i za to treba hrabrosti. Ne piše svako o službi za zaštitu dece koja se umeša u njihov život, obično to ljudi kriju. Ne priznaje svako milionima ljudi širom sveta da je imao probleme sa kontrolom besa. Ne priznaje svako da mu supruga ima probleme sa depresijom. Nema svako snagu za to. Knausgore, kapa dole! Kada piše o najprostijim dnevnim rutinama njega i njegove dece, čini to tako da uživate u tim rutinama. Ja uživam dok čitam kako on pije kafu, zapali cigaretu ili dok plaća račune. Čudno je to drugima, ali nama koji smo čitali ove knjige je potpuno razumljivo. Zato i vama preporučujem da proverite šta se to nama dopalo. Ko je taj Knausgor koji piše o pčelama, gumenim čizmama, o plaćanju računa, doručku, deci i celom životu uopšte? Saznajte i vi.