Zemlja, Aleksandar Đukanović
Moj prvi susret sa pisanjem istoričara i književnika Aleksandra Đukanovića bio je u časopisu posvećenom fantastici ''ZNAK SAGITE'', gde su objavljeni odlomci iz njegove prethodne knjige ''Hladna površina''. Privukao me je stil i rešila sam da se prvom prilikom sa njegovim radom bolje upoznam. Pored pomenutih, Aleksandar Đukanović je autor knjiga ''Kelti'', ''Mamonov ključ'' i ''Ostrvo mrtvih''. E, ko zna kada bih lepu nameru ostvarila da na ovoj ozloglašenoj društvenoj mreži nisam nabasala na delove priča iz njegove najnovije zbirke ''Zemlja''. Zemlja je reč obična, jednostavna i svakom od nas bliska, najprostiji čovek razume mnoga njena značenja. U isto vreme, to je teška i neobično skupa reč.
Sedam priča koje čine zbirku ''Zemlja'' pokazuju sedam njenih lica: zemlja kao predmet osvajanja, plen; zemlja kao prah iz koga smo potekli i kome se (u kakvom god stanju) vraćamo; zemlja kao ideal za koji se gine; zemlja koju izdajemo ili koja nas izdaje; podmuklo tlo koje podrhtava i igra pod našim nogama, zemlja kao privremeno odmorište u skitnji među svetovima. Verovatno nisam uhvatila sve nijanse niti umem da rastumačim sva značenja, ali sam uživala u čitanju priča i to je verovatno najvažnija preporuka. Pisac nas vodi s kraja na kraj planete, uverljivo prikazuje razne epohe, koristi bogato istoriografsko znanje, ali ne za paradu, nego isključivo u fnkciji zabavnog i na trenutke veoma ozbiljnog, uznemiravajućeg pripovedanja. MALA BOGINJA me je živo podsetila na avanturističke romane o pomorcima, osvajačima nepoznatih svetova, kakve sam volela u detinjstvu. Ipak, to nije priča o hrabrosti i plemenitosti ljudske prirode, mada se pravdi dopušta mali, gorak trijmf na kraju. LOVAC nudi atmosferu gotskih horor priča i upečatljivu figuru engleskog aristokrate, mešavinu medveda, čoveka i bizona, kakva bi se sjajno uklopila u noćne more. JURIŠ LAKE KONJICE i PRIČA O VOJNIKOVOJ ŽENI su poeme o besmislu i nepravednoj okrutnosti rata. Potonja je posebno dirljiva, verovatno zbog istorijske blizine u kojoj junaci proživljavaju tragedije malih ljudi u senci velikih događaja. AFERA ima prikladan naslov. Reč je o alternativnoistorijskom viđenju veoma poznatog događaja u Francuskoj između XIX i XX veka. Alternativna istorija ovde, kao i u ostalim pričama, nije fantazija tipa ''što je babi milo'', već varijanta stvarnosti, ono što je moglo da se dogodi. DANSE MACABRE ima značajnije izlete u fantastiku, sa istaknuto bajkovitom crtom, kao što i ide uz priču o plesnoj kugi u Strazburu, leta gospodnjeg 1518. Zbirku zatvara naslovna priča ZEMLJA, koja se već može računati kao prava fantastika. Da li nam ona daje odgovor na pitanje: šta je zemlja? Nisam sigurna. Pre bih rekla da, kao i ostale priče u knjizi, ukazuje da između neba i zemlje ima tajni o kojima ne sanjaju ni najmudriji.
Nataša Milić
