Izdvajamo nekoliko novih naslova sa našeg sajta
Da je ispoštovana želja slavnog pisca, ne bismo (pa čak ni u avgustu!) videli njegov poslednji rukopis - Vidimo se u avgustu. Novootkriveni dragulj Gabrijela Garsije Markesa pojavio se i pred čitaocima iz Srbije. Ana Magdalena Bać živi mirnim, uređenim, porodičnim životom. Ima muža i dvoje dece, i svake godine, istog avgustovskog dana, odlazi trajektom do ostrva na kom je njena majka tražila da bude sahranjena da odnese gladiole na njen grob. Te posete ostrvu neočekivano u njoj bude neodoljivu potrebu da makar te jedne noći u godini postane druga žena.U miljeu karipskih zavodnika, vlažnih i toplih noći, senzualne muzike, i oštrog kontrasta između turizma i bede, u svom poslednjem, posthumno objavljenom romanu, Gabrijel Garsija Markes govori o ljubavi u zrelim godinama, o želji, životu i samospoznaji, kao i tome da nikoga suštinski ne poznajemo i da neke tajne, hteli-ne hteli, nosimo sa sobom u grob.
Sledeća knjga koji vam preporučujemo su Pregovori sa stvarošću, Erlenda Lua. Lični i očaravajući esej u stilu Biti Džon Mekinro, ili O Čemu govorim kada govorim o trčanju Harukija Murakamija!
Sa entuzijazmom i oštrog oka, Erlend Lu nas vodi na jednogodišnju odiseju na jednom točku. Sa slobodnim asocijacijama, razigrano, ali uvek uravnoteženo, uvek nagnut unapred, uvek u pregovorima sa stvarnošću. A u tim pregovorima i stvarnost dolazi do reči na nove i neočekivane načine. „Prvo sam se vozio na četiri točka. Pa na tri. Potom dugo na dva. Sada se vozim na jednom. U toku je proces redukcije. Na kraju, za nekoliko godina, neću imati nijedan točak. I postaću zemlja po kojoj sam celog života toliko voleo da okrećem pedale.“
A onda nešto sasvim drugačije: Nesavršene: Mitovi o ženskim mentalnim bolestima i njihovom lečenju, Lidije Vasiljević. Knjiga je feministička analiza tradicionalističkog patrijarhalnog viđenja i tretiranja normalnosti žene, mitova o ženskim bolestima i dekonstrukcija strategija patoligizacije u okvirima psihijatrije i psihoterapije. Kroz sistematizaciju, koja je hronološki obuhvatila period od prvih podela na normalno i patološko, preko analize histerije i depresije kao tzv. tipično ženskih simptoma do današnjih višeslojnih i konzumerskih viđenja različitih dimenzija realnosti - problema u ishrani, sferi seksualnosti, postavljanja granica, opsesivno - kompulzivnih poremećaja i drugih ( što realnih što nametnutih procena), ponuđeno je drugačije viđenje žene i njenog psihološkog zdravlja.Iako su glavne junakinje knjige klijentkinje, pacijentkinje i žene koje su tako procenjivane, poseban akcenat je i na višestruko diskriminisanim i dodatno patologiziranim ženama, kao i na pomagačicama i njihovom trnovitom putu ka istini i pristupima koji su okrenuti slobodnom razvoju kapaciteta.
Predstavljamo vam i novo izdanje zbirke priča Đurđice Čilić, Fafarikul.
U autofikcijskim crticama Đurđica Čilić beleži anegdote iz svakodnevnog života i intimna sećanja o porodici i ljudima koji su oblikovali njen život, krećući se između Bosne, Hrvatske i Poljske, tri ključne tačke njene emotivne geografije. Obraća nam se kao radoznala devojčica, tinejdžerka koja se našla u vihoru rata, rasejana devojka, ljubavnica, supruga, razvedena žena, brižna majka, žena zaljubljena u književnost. O sebi i drugima piše neuvijeno, vođena jednim imperativom: potrebom da se kratkotrajnost, prolaznost i poroznost trenutaka, emocija i međuljudskih veza pretvore u priču. Nostalgični, topli, razigrani i duhoviti, njeni su zapisi mikropoezija u prozi, strastvena oda životu koja pleni empatijom i optimizmom, podsetnik da se treba više smejati, ponajpre na sopstveni račun.
Ako volite Selindžera, evo je "4 u 1" knjiga: Lom je objavio Sabrana dela Dž. D. Selindžera.
Dž. D. Selindžer (1919-2010), objavio je samo četiri knjige, koje se mogu odštampati u jednoj knjizi od 500 stranica, ali je njegovo ime duboko urezano u srce mlade Amerike. Prvi Selindžerov roman, „Lovac u žitu“ postao je jedna od naj-popularnijih knjiga na planeti. Junak knjige, Holden Kolfild, postao je mitska ličnost, alter-ego generacijama izgubljenih tinejdžera u Americi i širom sveta, tako da je značaj samog dela daleko prešao granice književnosti. Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas, koju je nastavio romanom „Freni i Zui“ i knjigama „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“ i „Simor: uvod“. U nekim od ovih priča junaci su prerano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji.
I za kraj, ako ste umorni od svega, jer previše radite, a ipak vam prebacuju da ste lenji, pročitajte Kada lenjost nije lenjost. Šta lenjost zaista jeste, a šta lenjost nije? Da li je rad zaista centralni deo našeg identiteta? Zašto se marljiv rad nagrađuje a i sama potreba za odmorom smatra sramotom? Šta je Laž o lenjosti i zašto nas ona podstiče da težimo nemogućim nivoima produktivnosti i tera nas da radimo dok se ne razbolimo? Zašto se reč „lenj“ gotovo uvek koristi sa prizvukom moralne osude i prekora, iako moralno osuditi i samu reč „lenjost“ znači zanemariti razloge i osuditi svaki manji radni učinak ili angažman, svaku potrebu za odmorom i sl. Da li je ono što nazivamo „lenjošću“ često snažan instinkt za samoodržanjem?
