Izdavači koji su od Šekspira napravili globalni fenomen
Neverovatan pristup koji sada imamo Šekspirovim delima je zahvaljujući nekolicini preduzimljivih izdavača koji su uvideli potencijal zarade u tome da tekstovi postanu svuda dostupni. Prvi izdavač koji je iskoristio šansu bio je Tomas Milington krajem 1500-ih godina. Milngton je bio mali izdavač koji se specijalizovao za popularne tekstove o ubistvima i čudovištima i čiji je posao bio ušuškan u mračnom uglu Londona. Milington je izdao izdanja Šekspirovog Tita Andronika i drugog i trećeg dela trilogije drama koje je napisao o kralju Henriju VI. Uprkos udaljenoj lokaciji njegove radnje, Milingtonova izdanja su se dobro prodavala i njegov uspeh je podstakao druge da se bave nekim drugim komadima.
Šekspir postaje skup - potom jeftin
Do 1623. – sedam godina nakon Šekspirove smrti – prodaja je bila dovoljno dobra da skoro sve drame budu objavljene zajedno u sabranom, kapitalnom izdanju. Ovo izdanje je, međutim, bilo veoma skupo, koštalo je oko 1 funtu - što je ekvivalent skoro devetodnevne plate za kvalifikovanog majstora. Stoga je ovo izdanje bio luksuzni predmet koji su samo bogati mogli priuštiti. Na ovaj način postavljen je obrazac koji se pratio mnogo decenija, pri čemu su Šekspirove drame uglavnom ostale ograničene na elitnu čitalačku publiku koja je imala sredstava da kupi skupa izdanja. Prva osoba koja je pokušala da razbije ovaj obrazac i otvori pristup Šekspiru bio je Robert Voker (oko 1709-61). Voker je imao mnogo zajedničkog sa Milingtonom po tome što je uglavnom objavljivao jeftine, jednokratne, senzacionalističke tekstove. Sredinom 1730-ih, Voker je vodio rat cenama sa londonskim izdavačkim establišmentom, smanjujući cenu pojedinačnih izdanja na samo jedan peni. To je dovelo do značajnog proširenja Šekspirove čitalačke publike i, posledično, do mnogo veće potražnje za izvođenjem Šekspirovih drama u pozorištu 18. veka.
Šekspir za sve
U sledećem veku, još jedan neobičan izdavač, Džon Diks, sledio je Vokerov primer i još više snizio cenu pristupa Šekspiru. Diks je i sam veoma skromnog porekla i bio je odlučan da veliku literaturu učini dostupnom najsiromašnijim delovima britanskog društva. Šezdesetih godina 19. veka izdavao je Šekspirove drame pojedinačno po ceni od dve drame za peni - pola Vokerove cene više od jednog veka ranije. Diks je zatim sakupio sve drame u jednu knjigu u mekom povezu koju je ponudio na prodaju za samo 12 penija, što je daleko najjeftinija cena ikada za kompletnog Šekspira. Diks je procenio da je prodao skoro milion primeraka ove knjige, što je čini najuspešnijim Šekspirovim izdanjem koje je ikada objavljeno.
Može se reći da je Diks učinio više na popularizaciji Šekspira od bilo kog drugog izdavača. Ali čak je i njegovo dostignuće prevaziđeno u naše vreme. Ključna figura danas je, opet, prilično nejasna figura: kompjuterski programer po imenu Grejdi Vord, koji je napravio digitalno izdanje drama 1993. Videli smo da je Džon Diks prodao skoro milion primeraka svog izdanja Šekspira u šilingu. Pronaći koliko je ljudi iskoristilo Vordove tekstove je malo teže. Između 2006. i 2020. ovaj sajt je privukao samo 19 miliona različitih korisnika.
U naše vreme, Šekspir je globalni fenomen, slobodno dostupan desetinama miliona ljudi širom sveta, bilo u štampanom obliku ili onlajn. Ali nikada ne treba zaboraviti dug koji dugujemo tim opskurnim ličnostima koje su pomogle popularizaciji njegovog dela tokom vekova – Milingtonu, Vokeru, Diksu – tim herojima koji su toliko pomogli da Šekspir postane ono što je danas.
