Filozofija za početnike. Sa kojim knjigama početi?

Filozofija kao nauka važi za jednu od najkomplikovanijih, pa upravo zato ljudi često odustaju od čitanja filozofskih dela, jer im se na prvi pogled učine teška i nerazumljiva. Izdvojili smo nekoliko knjiga koje vam mogu pomoći da uđete u osnove ove nauke, nakon čega će vam vremenom i teža filozofska dela biti razumljivija i jednostavnija za čitanje.

Džulija Enas, “Antička filozofija”

Sve je krenulo od antike – književnost, slikarstvo, filozofija, matematika. Ako nemate nikakvog predznanja iz oblasti filozofije, ovaj priručnik će vam pomoći da razumete njene osnove. Autorka ovog priručnika je na jednostavan i kratak način, uprošćenim jezikom, dala osnovna načela antičke filozofije na čijim temeljima je nastajala savremena filozofija.

Gunar Širbek i Nils Gilje, „Istorija filozofije – od antičke Grčke do savremenog doba“

Kada ste stekli najosnovnija znanja u vezi sa počecima filozofije, spremni ste da krenete dalje. Ovo delo nam predstavlja osnovne misli, filozofske pravce i najvažnije filozofe kroz vreme, zajedno sa njihovim osnovnim filozofskim premisama. Ukoliko želite da počnete da čitate filozofe poput Kanta, Kjerkegora, Spinoze, Aristotela itd, savetujemo vam da krenete od ove knjige, budući da će vam ona dati „širu sliku“ kada je u pitanju filozofija.

Herbert Šnedelbah, “Šta filosofi znaju i šta se od njih može naučiti?”

Ovo delo, napisano u četrnaest poglavlja, predstavlja savršen uvod u filozofiju, budući da se u njemu povezuju načela klasične i moderne filozofije sa savremenim svetom i iskustvima savremenog čoveka. On otkriva šta je to što je moderni svet naučio od filozofa i šta u svakodnevici primenjuje.

Marko Aurelije, „Misli“

Nakon što ste se upoznali sa osnovnim načelima i filozofskim idejema kroz vreme, možete se baciti na filozofska dela klasičnih filozofa. Preporučujemo da, za početak, pročitate Marka Aurelija „Misli“, budući da ovo delo predstavlja niz misli Marka Aurelija na temu sreće i uspeha. Ovo delo je jednostavnije za čitanje, te je odlično ukoliko želite da se, za početak, priviknete na „filozofski jezik“.

Platon, „Država“

Ovo delo je jedno od najvažnijih dela antičke filozofije, a bavi se pitanjem uređenja države. Na temeljima ove knjige sagrađena je savremena politikologija. Platonova „Država“ ne daje uputsva za uređenje, već se u njemu daje utopijski model države, koju tek treba stvoriti.

Imanuel Kant, „Kritika čistoga uma“

I za kraj, delo filozofa koji predstavlja prekretnicu između stare i moderne filozofije. Imanuel Kant je svojim delom „Kritika čistoga uma“ doneo zaokret kada je u pitanju filozofsko posmatranje ljudskog uma, razmišljanja i saznanja. U ovom delu on je pokušao da objasni kako razum i iskustva stupaju u interakciju sa mišljenjem i razumevanjem. Ovaj revolucionarni filozof objasnio je kako to um pojedinca organizuje iskustva u cilju razumevanja načina na koji svet funkcioniše.