Crkni, ljubavi, Arijana Harviks
Neimenovana naratorka romana „Crkni, ljubavi“ ima bebu, muža, svekrvu udovicu i ljubavnika, ali se oseća kao da je apsolutno sama na svetu. Ovaj roman autorke Arijane Harviks je poput predstave jedne žene, ostali igrači su uglavnom prisutni van scene. Glavna junakinja romana "Crkni, ljubavi" u izdanju Booke je razdražljiva, iracionalna, nestrpljiva. Kada se njena porodica okupi za stolom, ona radije izađe napolje. A njeno ponašanje – paljenje mrava, psovanje bebe, vrištanje bez posebnog razloga, ostavljanje lutke na zadnjem sedištu svog automobila tako da susedi veruju da je ostavila bebu bez nadzora – zaista deluje poremećeno. Prikaz majčinstva u ovom romanu deluje zaista zastrašujuće i čitalac bi se mogao zapitati da li glavna junakinja pati od postporođajnog poremećaja.
Međutim, psihijatrijska patologija nije baš ono na šta cilja autorka ovog romana. Arijana Harviks u romanu "Crkni, ljubavi" ne prikazuje majku koja se bori da bude dobra, već ženu koja se bori da ne bude loša. Naratorkin sin, novorođenče nije toliko antagonist, koliko je simptom njenog stanja uma. Arijana Harviks primenjuje konvencije horora: noćne scene, likovi koji se vide kroz prozore, životinje kao simboli.
Naratorka svuda vidi nasilje, a kako knjiga napreduje, to nasilje počinje da se seksualizuje. Naratorka želi svog muža, ali on samo želi da ode u krevet. Hoće li ostaviti svog ljubaznog muža i malog sina? Da li će njen ljubavnik napustiti svoju ženu i njihovu ćerku, koja je ometena u razvoju? Ludilo glavne junakinje romana "Crkni, ljubavi" nije samo posledica nesrećnog braka ili zahtevne bebe; to je suštinski deo njene privlačnosti.
