PROKLETA AVLIJA
U "Prokletoj avliji", delu koje nosi pečat pera jednog od najvećih književnika našeg vremena, Iva Andrića, susrećemo se s prokletstvom koje preplavljuje svaki red, svaku rečenicu, svaki lik. Naslov se ne tiče samo zatvora, već i samog autora, koji je proklet svojom genijalnošću. Kroz ovu knjigu, Andrić postavlja pitanja koja nas progone i danas: ko su zaista nevini, a ko prokleti? Upravo ta suptilna igra između dobra i zla čini ovu knjigu nezaobilaznom lektirom. Dragan Bošković u pogovoru "Rađanje istorije iz nesrećne ljubavi: Prokleta avlija Ive Andrića" duboko zaranja u Andrićev svet, istražujući kako se prokletstvo ove knjige isprepliće s samim bićem autora, pozivajući nas da razmotrimo kako se nositi s Andrićevim paklom koji odzvanja kroz svaku stranicu.
„Neka mi samo niko ne kaže za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih.“ – Karađoz
Andrić je proklet. Andrićeva „Prokleta avlija“ je prokleta, ali ne zato što je to njeno ime. Niti zato što je užas smešten u biće Andrićevih fikcionih svetova. Andrić je proklet, pa se zato pred svako njegovo čitanje nameće: kako se otvoriti tom iskustvu, iz koje pozicije tvrditi ovako nešto, a da to ne bude shvaćeno kao trik? Kako i kojim čitanjem približiti se i razumeti to „zlo“ koje se mimikrijski imenuje „dobrim“, tom prokletstvu izvan granica dobra i zla? Kojim paklom u sebi čitati Andrićev pakao?
Iz pogovora „Rađanje istorije iz nesrećne ljubavi: Prokleta avlija Ive Andrića“ – Dragan Bošković
