MALI NOĆNI ROMAN
"Mali noćni roman" autora Milorada Pavića otkriva duboko introspektivan put četrdesetpetogodišnjaka Atanasija Svilara u potrazi za ocem i odgovorima na smisao svog života. Kroz šest intrigantnih poglavlja, Svilar kreće ka Svetoj Gori i manastiru Hilandar, istražujući metafizičke pejzaže svoje duše. Pavić majstorski koristi barokni proskinitarion kao estetski okvir, a roman se, poput Mocartove Male noćne muzike, gradi kroz smenu brzih, umerenih i sporih stavova. "Mali noćni roman" predstavlja izuzetan spoj estetike, muzike i metaforičkih pejzaža, pružajući čitaocu jedinstveno iskustvo istraživanja ljudske duše.
Kroz šest poglavlja, četrdesetpetogodišnjak Atanasije Svilar traga za ocem i odgovorom na pitanje promašenosti sopstvenog života. Put ga vodi ka Svetoj Gori i manastiru Hilandar, što je pisac s jedne strane estetizovao žanrom baroknog proskinitariona, pa se tako junakov put samospoznaje može imenovati prolaženjem kroz „metafizičke pejzaže”. S druge strane, roman funkcioniše i kao Mocartova Mala noćna muzika, tako da njegova struktura i pozadina donekle odgovaraju smeni brzih, umerenih i sporih stavova. Otac reprezentuje prazninu u Svilarovom životu, koja dobija akustiku tek ako se opaše metaforičkim zidovima ili svim ženama koje je voleo i, na taj način, postane saglediva kao Mocartova nimalo slučajno baš kamerna muzika. Sve to, najposle, objašnjava junakovo bavljenje arhitekturom, simbolički značaj motiva noći, ali i noćnih službi i molitvi Bogorodici, igumanki manastira Hilandar.
Iz pogovora „Akustika romana”
Jelene Đ. Marićević Balać
