JELENA, ŽENA KOJE NEMA
Još od davne 1962. godine ovaj prozno-poetski triptih je jedno od najomiljenijih štiva današnjih čitalaca. Pripovedačka magnovenja vode čitaoca putanjama svetlosti i treptaja i otkrivaju suštastvo same njegove imaginacije i stvaralaštva. Kroz večito iščekivanje Jelene, pripovedač teži ka stvaranju, kao onom metafizičkom koje životu onoga kojeg nazivamo stvaraocem zapravo daje pravi smisao. Njegova večita potraga za poetskom misli, za stvaralačkom ispunjenošću je otelotvorena u Jeleni koja ga čudesno pohodi u očekivanim, ali i u sasvim neočekivanim prilikama. Dok postoji Jelena, postoji i sam pripovedač. Samo da ne prestanem da je iščekujem, reći će pripovedač na kraju. Nestanak mašte i poriva za stvaranjem za pripovedača znači umiranje samo. Jače i očiglednije nego ikada, Ivo Andrić ovim delom ispoljava svoju poetsku i filizofsku misao, razotkriva svoje suštastvo.
