NA JEVREJSKOM GROBLJU U SARAJEVU
"Na jevrejskom groblju u Sarajevu" je knjiga koja duboko zaranja u prošlost, oživljavajući svet sefardske zajednice kroz nesmirene epitafe na starim nadgrobnim spomenicima. Ivo Andrić, virtuozno prepliće sećanja na detinjstvo s pričama o trgovcima s visokim fesovima, nosačima i zanatlijama, čineći ih živopisnim akterima na tragu izgubljenog vremena. Na grobu jedne majke s ljubavlju ispisane reči "Divna si nam bila – od rođenja – ljubljena nam majko – do viđenja" postaju odraz dubokog gubitka, dok epitaf Elijasa Kabilja s porukom "Tako smo sami – živi i mrtvi – uvjek isto" prenosi duh španske patine. Kroz Andrićevu prozu, ovo je groblje postalo svedok velike drame jednog naroda, oživljavajući mirise avlija i odzvanjajuće španske uzvike koji sada postaju melanholična sećanja na svet koji više ne postoji. "Na jevrejskom groblju u Sarajevu" isprepliće stvarnost i nostalgia na način koji ostavlja čitatelja zamišljenog i ganutog. Ivo Andrić kroz ovu knjigu saoseća s prošlim vremenima, dajući im literarnu vrednost koja transcendirana vekovima ostavlja snažan utisak na čitatelja.
Na grobu jedne majke piše: „Divna si nam bila – od rođenja – ljubljena nam majko – do viđenja“.
Na grobu Elijasa Kabilja piše: „Tako smo sami – živi i mrtvi – uvjek isto“, kao daleko sećanje na španski stih „!Dios, como solos se quedan los muertos!“
Iza tih reči i slova nazirem mali i živi sefardski svet iz našeg detinjstva. Trgovce sa visokim fesovima na glavi, pognute nosače, sitne prodavce, zanatlije na ćepencima, njihove stare žene još u sefardskoj orijentalnoj nošnji, njihovu decu, dobro odevenu, bogatašku, i bednu, mršavu, sirotinjsku. Osećam miris njihovih avlija i čujem njihove žive grlene španske uzvike izmešane sa našim rečima. Svet koga više nema. A da ga nema, to kazuje i ovo groblje živim znacima i vidljivim tragovima velike drame jednog naroda.Ivo Andrić
