novo
avatar roman o mumiji

AVATAR/ROMAN O MUMIJI

Teofil Gotje
Dva romana u jednoj knjizi Roman o mumiji / Avatar, delo su klasičnog francuskog pisca i pionira savremene fantastike Teofila Gotjea. Reč je o delima protkanim kulturološkim fascinacijama 19. veka poput otkrivanja drevne egipatske civilizacije u slučaju Romana o mumiji i istočnjačkih verovanja u seobu duše, u slučaju Avatara.
Podelite:

DVA NAJBOLJA ROMANA TEOFILA GOTJEA U JEDNOJ KNJIZI

„Roman o mumiji” plod je Gotjeove celoživotne fascinacije pradrevnom egipatskom kulturom. Arheološka ekspedicija pronalazi sarkofag, ali umesto egipatskog faraona u sarkofagu otkriva – telo žene. Ko je misteriozna žena Drevnog Egipta, toliko moćna da bude sahranjena u sarkofagu namenjenom bogatim i moćnim faraonima?

„Avatar” nudi prvu veliku, upečatljivu, umetnički zaokruženu obradu motiva seobe duše iz jednog tela u drugo, i to mnogo decenija pre drugih, znamenitijih varijacija na tu temu, npr. u pričama Barija Pejna ili H. F. Lavkrafta. Pored preseljenja duše imamo i drugi klasični motiv književne fantastike: sklapanje pakta sa đavolom. Gotje se pokazuje kao značajan i još uvek uticajan pionir fantastike sa dobrim osećajem za atraktivnu temu i sa istančanim umećem za njeno slikovito, ali i idejno podsticajno književno ovaploćenje.

Teofil Gotje (1811 – 1872) je bio francuski pisac i pesnik, romantičar, pripadao je krugu pesnika Parnasovaca, začetnik teorije larpuraltizma (l’art pour l’art). U mladosti se bavio slikarstvom, ali se pod uticajem Viktora Igoa opredelio za pesništvo. Kao književnik, pored poezije, pisao je putopise, fantastične romane i priče. Bio je još teoretičar umetnosti i novinar. Prema njemu, svrha umetnosti je traženje i stvaranje lepote, a pesnik mora biti ravnodušan prema političkim, socijalnim i moralnim problemima. Gotje naglašava da je umetnost po prirodi nezainteresovana, da ne sme da služi nikakavom korisnom cilju, jer „sve što je korisno – to je ružno”, a kako umetnost teži lepom koje „ne može ničemu da služi”, svrha umetnosti je u njoj samoj. Šarl Bodler ga je smatrao uzorom i posvetio mu je zbirku pesama „Cveće zla”.

Pošalji