Lista preživelog

Često se majka priseća njihovih srećnih vremena, pa mi kaže: "Pa šta vas još neće snaći, dobro ste vi i normalni!"
Veruju da smo posebna generacija, mi koji smo rođeni krajem 70-tih i tokom 80-tih. Silom prilika smo prošli kroz toliko toga dobrog i lošeg, starog i novog, ludog i nazovi normalnog. Stavljeni pred konstantnu dilemu: biti ili ostati.

A ovih dana je previše vremena za razmišljanje, pa često prebiram po glavi šta ću ja to prepričati svojoj deci da je bilo posebno i unikatno u mom životu.
Lista je celoj mojoj generaciji svakim danom sve duža i nestvarnija:
1. Živeli smo u 2 veka i 2 milenijuma, sa bezbroj prognoziranih smakova sveta, a neke tek treba da dočekamo.
2. Živeli smo u 4 države, iako se nismo mrdnuli sa mesta (SFRJ, SRJ, SRB & CG, RS).
3. Živeli smo u 2 rata i nadamo se da niko nlkada više neće morati tako da živi.
4. Prošli smo previše štrajkova, demonstracija, sankcija, hiperinflacija, kriminala, čekanja u redovima, i zato nismo optimisti nego smo samo realni i spremni na sve.
5. Naučili smo da živimo "izvanredno" kada je stanje bilo vanredno i to čak 3 puta (1999./2003./2020.)
6. I pored toliko poraza, živeli smo u doba svetskih, evropskih i olimpijskih šampiona u svetu sporta, pa smo ponosno dočekivali mnoge.
7. Ujedno smo i svedoci i krivci da zbog nas i naših ludih ideja planeta više nije ista i nikad neće ni biti.
8. Prošli smo ekstremnu tehnološku tranziciju od starog ka novom, a onda zatvorili krug jer smo doživeli kako se retro opet vraća u modu i kako se neki novi klinci lože na stvari kojima ne znaju čak ni namenu.
9. I pored tolikog napretka smo ostali bez ideja i inspiracije, pa se moda vraća sve brže, pesme obrađujemo besomučno, a hit filmove snimamo iznova, pa za sve imamo nekoliko verzija i previše izbora.
10. Dočekali smo otvorene granice, slobodna putovanja i ceo svet na izvolte, a onda su zemlje same počele da se zatvaraju jer im je previše turističkog nemira, a premalo životnog mira.
11. Izmislili smo Internet pojavu kao nužno zlo, gde svako, svuda za sve može da ima svoje mišljenje, a onda i društvene mreže od kojih smo postali sve manje društveni.
12. Živimo kroz pandemiju, koja nas je izolovala, distancirala, ali i podsetila da nismo tako neustrašivi kao što mislimo, pa smo se zato zbližili u razumevanju drugih jer smo sada svi postali jednaki u svemu ovome.
13. Gledamo kako se svet iskonski menja pred našim očima. Nekad na bolje, uglavnom na gore.
Lista čudnih stvari koje su nas zadesile i koje mi prolaze kroz glavu ovih dana je beskonačna i ponekad zastrašujuća.

Zato moram da zastanem.
Jer onda shvatam da sam sve to stigla čak pre 35te. Malo li je, hej?!

Osvrnem se na trenutno stanje, u ova 4 zida, udahnem duboko da oteram strah, pa značajno kažem sebi: "I to će proći."