Калуп

Данас је седми април и ја имам двадест и једну годину. И даље мрзим све оно што сам мрзела са својих једанаест. Калупе. За колаче. Калупе. За људе. Прилагођавање и живот обликован према туђем очекивању. Данас су жене изашле из калупа. Све морају да имају танак струк, обликовану задњицу, мали нос, пуне усне и празне главе. Данас су мушкарци изашли из калупа. Сви морају да имају скупе аутомобиле, много новца и што више девојака са пуним уснама и празним главама. Мрзим калупе. Ограничавају ме. Волим да правим колаче без калупа. Волим људе који знају да се праве вредности крију изван калупа. Са мном је све у реду, само ми се не свиђа то што се од мене очекује, па сам решила да више волим себе. Много више. Толико да никада не пожелим да уђем у калуп.