Igra me je održala - njojzi hvala!

Oduvek sam volela igru. Poslednjih dana, stvar se zahuktala. Stiglo prinudno indoor zaigravanje! Ko bi rekao da na relativno malom prostoru, sa ograničenim resursima i stalno istim likovima, možeš toliko!
Kao entuzijasta, igram u izolaciji razne igre:
1. Simulacija normalnog dana. Ustaneš, središ se, brzo doručkuješ, piješ kafu, odvedeš decu u drugu sobu koja glumi školu/vrtić..... sve ide glatko. Cilj igre: praviti se da je sve uobičajeno. Rezultat: poluuspešno.
2. Gledanje vesti na raznim kanalima ceo dan do iznenoglosti. Ishod: totalna sluđenost.
3. Praviti se da si na odmoru i da korone nema. Dva moguća ishoda ove igre: ili ti je strava ili osećaš grižu savesti jer si društveno neozbiljan.
4. Kuhinjski izazov. Ova igra podrazumeva pravljenje novih jela sa fokusom na testo. Po vasceli dan ispunjavaš želje svih ukućana i svoje najskrivenije. Rezultat: nadutost, moguća promena kilaže, ali i kratkotrajna radost.
5. Ambiciozni planovi. Ova igra je kompleksna. Zahteva angažovanje svih spoljnih i unutrašnjih resursa. Prvo napraviš metaplan ispunjen sitnijim zadacima. Radiš po kući. Radiš sa decom. Radiš vežbe. Radiš sve što inače nisi stizao. Radiš kao da ne postoji sutra. Uveče praviš evaluaciju i plan za sutra. Rezultat: igra nema kraja!
6. Brojanje plača. Matematička igra. Beležiš koliko i zašto plačeš. Doživljaj pojačaš namernim slušašanjem što tužnijih pesama. Rezultat: katarza.
7. Igra sklanjanja svog vidljivog i skrivenog haosa u stanu. Rezultat: kuća nikad sređenija.
8. Pronalaženje svega besmislenog i nepotrebnog iz vremena pre izolacije. Rezultat: postaješ mudrac.
Ima tu još mnogo igara. Mogla bih pričati do sutra. Ali, na kraju nevažno je čega se igramo dok god se igramo. Ajde da mi pobedimo u glavnoj igrici: da izadjemo iz ovoga zdravi i normalni. A onda se nećemo igrati života. Živećemo!