ДОБОШАР

ДОБОШАР Таса Мућин, писмен предратни надничар, полако корача тротоаром од црвене цигле. Ћутке, климањем главе и додиривањем шилта официрске шапке без ознака, поздравља понеког пролазника. За њим трчкара весела гомила мусаве, босоноге и гологузе деце. Лупкају мршавим прстима у добош, који му, причвршћен ременом руског шмајсера, немирно скакуће по левој бутини. На следећој раскрсници стаде у средину. Раскорачи се и поче да удара у наученом ритму, погледавајући низ познате, ушорене улице. Неколико људи и жена, из најближих кућа, изашло на улицу да чује. Два-три старца приђоше ближе, а један га упита да ли је нешто важно. Таса се прави да га не чује. Извади из недара лист папира, па поче гласно да чита, иако је текст још јутрос научио. - Народе! Чујте и почујте! Наредба месног народноослободилачког одбора. Од сутра, 31. августа текуће године, радничка класа и грађанство ће бити обавештавани преко белоцркванског разгласа. Укидају се месни добошари.