Zečevi ubice u srednjovekovnim rukopisima

Navikli smo da na marginama srednjovekovnih ilumiranih rukopisa srećemo kako idilične prizore cveća i pitomih životinja u društvu ljudi tako i jednoglava čudovišta, zle majmune i druga bića koja su oličavala tamniju stranu sveta. Ipak, malo ko se nadao da će u tim prikazima naleteti i na zečeve ubice.

Zečevi su obično simbol čistote, nevinosti i bespomoćnosti i tako su najčešće i prikazivani u iluminacijama srednjovekovnih rukopisa. Progonjeni, lovljeni i u stalnom strahu za sopstveni život predstavljali su likove s kojima su se ljudi mogli poistovetiti. Čak je i sam Hrist u određenim oslikavanjima portretisan kako mazi smeđe i bele zečiće koji trčkaraju po polju.

Međutim, postojali su i drugačiji crteži, svojevrsne karikature, koje su prikazivali zečeve u drugačijem svetlu. Kako bi prikazali sve aspekte ovih šaljivih prizora sveta izokrenutog naopačke ilustratori su crtali preplašene lovce u nemilosti pobunjenih zečeva koji su ih napadali štapovima, sekirama i drugim oružjem. Zečevi su često jahali na puževima (koji su još jedna od omiljenih životinja na ovim crtežima) i čak se borili na njima. Ovi prikazi imali su za cilj da pokažu kukavičluk i glupost naslikanih osoba i prikažu kako u svetu nije uvek sve onako kako smo navikli da jeste.

I danas, ovi crteži su jako duhoviti i deljenjem po drušvenim mrežama zasmejavaju široku publiku što je velika razliku u odnosu na vreme kada su nastali i kada su ilumirane knjige bile dostupne samo povlašćenim slojevima.