ZAVOĐENJE REČIMA: Neshvaćeni magarac

Ti si magarac! Mnogo puta smo čuli taj povik, obično u situacijama gde je neko nekome zaista želeo da nanese uvredu ili da ga ponizi. Svi znaju, i uvređivač i primalac uvrede, da je značenje koje ljudi daju toj imenici bez ičega pozitivnog – nešto bezvredno, prazno, s malo moždanih vijuga, skoro kao biljka, bez ikakvih dobrih osobina, sa spremnošću da radi danonoćno i najteže poslove bez ikakve žalbe… A ni tu spremnost ne možemo ceniti, jer mora da je samo još jedan dokaz idiotizma, zar ne? To uverenje o magarcu nam je svima ugrađeno, i postalo uvreženo, od detinjstva. Iako ga nikad sami nismo preispitali u pogledu istinitosti. Uvek samo prođemo pored magarca i ne posvetimo mu više osmatranja od jednog trenutnog pogleda ispod oka – da, da, samo stoji sa ukočenim pogledom, beslovesan, kao drvo!

Ne osećamo stvarnu privlačnost prema magarcu, ne budi topla osećanja u nama, ni traga od divljenja ili skoro nezadržive želje da ga pomazimo koje u nama budi konj, pas, mačka ili čak papagaj… Možda instinktivno mislimo da magarac uopšte nema osećanja koja bi nama dao, a ona su neophodna da bi se u nama probudila osećanja, jer ona rade samo “dvosmerno”?

Ali, da posmatramo magarca u krdu na livadi dovoljno dugo, videli bi da on razmenjuje mnogo prijateljskih gestova – lizanje, češkanje grickanjem, provođenje celog dana u druženju, zajedničkom valjanju – ali samo sa svojim najboljim prijateljem, jednim od drugih magaraca, ali ne svima. Kada mu prijatelj ugine, magarac stoji nad njim i dugo njače – oplakuje ga. Kada dobro upoznaju neke ljude, magarci ih prihvate u sopstvenu porodicu (ne misle obrnuto!) i kada dođu u njihovu kuću (pašnjak koji smatraju svojom teritorijom) štitiće ih od svake opasnosti koju primete, čak će da čuvaju i grupu dece isto kao što čuvaju stado ovaca od predatora – vrlo posvećeno i požrtvovano.

Znači, magarac ima osećanja ne manje od naših slavnih ljubimaca, samo ih ne pokazuje tako lako, istog časa čim nas vidi, već mu za to treba da nas bolje upozna i izabere za prijatelja. A i pokazuje ih na svoj, ne naš, način. Nema ništa loše u tome, naprotiv. Zašto nam se to ne sviđa – možda je naša želja da nas vole na prvi pogled stvarni problem?

Možda nas magarac ne privlači, čak smo posprdni prema njemu, jer ga ne smatramo lepom životinjom? To ne bi bilo iznenađujuće… Poprilično robujemo toj moći lepote, treba samo pogledati koliko se divimo i privučeni smo pticama sa sjajnim, šarenim perjem, a prilično smo ravnodušni prema onima običnog izgleda. Mislim da ptice ne treba držati u kavezu, ali kod onih koji ih drže – nikad nisam video vrapce ili svrake. Iako, sem lepote, oni imaju sve osobine kao one ptice koje obožavaju. Ili volimo prelepe leptire, a ni traga od toga prema drugim, letećim bubama koje su neugledne.

Znači, ako nas magarac ne privlači zbog neuglednosti – problem je do nas, ne do njega! Zar nas je nasilje lepotom kome smo izloženi sa svih strana, svakodnevno, toliko nadvladalo? Zar ne bi trebalo da prvo to preispitamo, pre nego prezrivo frknemo pri pogledu na magarca?

Možda verujemo da je magarac prazne glave, jer smo čuli, ili videli, da se on nekad ukopa i odbija da nas posluša? Da malo dublje razmislimo, videli bi da je to dokaz suprotnog. On to odbija jer oseća da nešto tu nije pametno, možda je opasno po njegovom mišljenju, pa mora o tome prvo da promisli, a možda želi time i da nas same zaštiti od naše gluposti? Onda je to dokaz pameti… Možda ne želi samo da se slepo povinuje našim zahtevima? Onda je to dokaz ponosa… Zašto nas to ljuti i tera da ga smatramo idiotom?

Kada magarcu prilazi vuk sa očiglednom namerom, magarac ne beži, već stoji i zuri u njega. Mi to tumačimo – ne zna čak ni da beži, kakav moron! A u stvari, magarac samo radi ono što su nas učili da radimo kada sretnemo medveda grizlija – nemoj da bežiš jer ne možeš pobeći, medved je brži od tebe, već pokušaj da ti njega uplašiš nepokazivanjem straha, da ga odlučnošću nateraš da te ostavi na miru. Kad mi to radimo, mi smo pametni, kada magarac to radi, jer nije brz i ne može pobeći – on je glup. A kada konj beži od vuka (pošto zna da je brži!), on je pametan… Ne pomažu čak ni jasni rezultati istraživanja koji dokazuju da je magarac mnogo uspešniji u rešavanju problema od konja.

Nije lako magarcu, živeti pored ljudi a biti toliko neshvaćen od njih! Ali onda – možda ovi redovi u stvari i nisu o magarcu?

Autor: Sava Bunčić