ZANIMLJIVA GRAMATIKA... PONEDELJKOM

DETEKTIVSKA PRIČA

Kriminalističkom inspektoru Stevici, zvanom Vidra, dali su da istražuje jednu tešku provalnu krađu. Vidra, tako reći, nije još bio ni otvorio dosje da vidi o čemu se radi, gde i kako je krađa izvršena, kad mu privedoše dvojicu mladića u kožnim jaknama. Iako kod sebe nisu imali ličnih dokumenata, delovali su mirno i samouvereno, tvrdeći da je po sredi neka zabuna.

DETEKTIVSKA PRIČA

Kriminalističkom inspektoru Stevici, zvanom Vidra, dali su da istražuje jednu tešku provalnu krađu. Vidra, tako reći, nije još bio ni otvorio dosje da vidi o čemu se radi, gde i kako je krađa izvršena, kad mu privedoše dvojicu mladića u kožnim jaknama. Iako kod sebe nisu imali ličnih dokumenata, delovali su mirno i samouvereno, tvrdeći da je po sredi neka zabuna...

DETEKTIVSKA PRIČA
Kriminalističkom inspektoru Stevici, zvanom Vidra, dali su da istražuje jednu tešku provalnu krađu. Vidra, tako reći, nije još bio ni otvorio dosje da vidi o čemu se radi, gde i kako je krađa izvršena, kad mu privedoše dvojicu mladića u kožnim jaknama. Iako kod sebe nisu imali ličnih dokumenata, delovali su mirno i samouvereno, tvrdeći da je po sredi neka zabuna. Jer, trebalo je uhapsiti one koji su im ukrali stvari s dokumentima, a ne njih. Doveli su i neku žensku iz hotela gde su prenoćili da sve to posvedoči.
Vidra ih je ćuteći posmatrao, kao da o nečemu razmišlja, pa je onda, naglo prekinuvši tišinu, upitao prvog mladića:
– Odakle si ti?
– Iz Gackog.
– A ti?
– Iz Bileća.
– Dobro, znači vi ste izvršili onu pljačku!
Nije im dozvolio ni da zucnu:
–Vodite ih u zatvor! – obratio se policajcima i uzeo da pregleda drugi dosje.
Ubrzo je ustanovljeno da je Vidra bio u pravu. Bili su to zaista provalnici za kojima se tragalo.
Znalo se odavno da ovaj mladi inspektor brzo i uspešno rešava kriminalističke slučajeve koji mu se poveravaju. Ali ovako brzo dosad nije rešio nijedan slučaj.
– Kako si odmah pogodio da su ona dvojica provalnici? – saletali su ga pitanjima kolege i prijatelji.
Vidra se jedno vreme pravio važan, kao ima on šesto čulo za te stvari, on je "ekstra sens" itd. A onda se u jednom trenutku nasmejao i priznao:
– Nema tu nikakve tajne. Otkrio sam ih da lažu na osnovu podataka koje su dali o sebi. Rekli su da su iz Gackoga i Bileća, a niko ko je tamo rođen ili živi u tim mestima, ne govori tako. Tamo ljudi kažu: Gacko, iz Gacka, u Gacku...; Bileća, iz Bileće, u Bileći..., a ne onako kako su oni rekli. Znači – lagali su. A ko laže, taj i krade. Eto, u tome vam je sva mudrost. Nije bilo teško zaključiti da su to upravo oni koje smo tražili.
– E baš si "vidra" , svaka ti čast! – čestitale su mu kolege.
A nisu znali da je na ovaj način, ili po tome kako su osumnjičeni govorili, Vidra otkrio još nekoliko teških kriminalističkih slučajeva. Jer on je, dok je studirao kriminalistiku, onako "za svoju dušu", pohađao predavanja na filološkom fakultetu, posebno ona iz dijalektologije. Pokazalo se da mu je to u budućem poslu itekako pomoglo. Imao je izoštren sluh za razlike u govoru pojedinih naših krajeva, pa mu se niko nije mogao lažno predstavljati. A i bilo je dosta prilika da osumnjičene uhvati na prepad pitanjem: Odakle si? Ili: Gde si rođen? Tako je otkrio i krivotvorene dokumente. Jednome je kriminalcu umesto Rožaje u legitimaciji pisalo Rožaj. Odmah je naredio da ga uhapse.
Nastranu ova priča, koja je zanimljiva i, kažu, istinita, ali u nas zaista ima mnogo mesta čiji pravi oblik i promenu znaju samo njihovi meštani i stanovnici užeg ili šireg područja, dok se u drugim krajevima izgovaraju pogrešno.
Ime Gacko, iako je nastalo od (određenog) prideva, menja se kao imenica (po imeničkoj promeni), dakle: Gacko, Gacka, Gacku..., a ne: Gacko, Gackoga, Gackome... Oni koji ne znaju kako se govori u Istočnoj Hercegovini, obično kažu: Bileće, Bileća, Bileću... (u srednjem rodu, kao i Trebinje, Ljubinje, Nevesinje i sl.), umesto Bileća, Bileće, Bileći..., kako narod stvarno tamo govori i kako bi i svi mi ostali trebalo da govorimo. Tako isto ni Rožaj u rožajskom kraju nije Rožaj, nego Rožaje, pa onda treba svi da govorimo: Idem u Rožaje. - Bio sam u Rožajama, a ne: Idem u Rožaj. - Bio sam u Rožaju. -Itd.
Najviše kolebanja ipak ima u vezi s imenom Pljevlja. Govori se i Pljevlja (kako je jedino ispravno), ali i Plevlja, i Plevlje, i Pljevlje. Tako ako neko kaže da živi u Plevlju ili u Pljevlju, znajte da laže: on grad Pljevlja nije ni video i, sasvim sigurno, nije iz Pljevalja.

(iz ZANIMLJIVA GRAMATIKA, Milan Šipka, PROMETEJ, Novi Sad)

http://www.makart.rs/knjige/knjiga_zanimljiva_gramatika_11499