„Zamalo me je oteo mrak“ – knjiga poezije koja vas ne mazi, ali vas razume
Ovo nije poezija koja pokušava da bude hermetična, nedodirljiva ili „pametna po svaku cenu“. Naprotiv. Ognjenka Lakićević piše direktno, ogoljeno i bolno iskreno, ali nikada banalno.
Postoje zbirke poezije koje čitate polako, sa olovkom u ruci, podvlačeći stihove koje želite da zapamtite. A postoje i one koje vas zateknu nespremne – u autobusu, pred spavanje ili usred sasvim običnog dana – pa vas nateraju da zastanete jer imate osećaj da je neko uspeo da izgovori ono što vi već dugo pokušavate da objasnite sebi.
Takva je zbirka Zamalo me je oteo mrak Ognjenke Lakićević.
Ovo nije poezija koja pokušava da bude hermetična, nedodirljiva ili „pametna po svaku cenu“. Naprotiv. Ognjenka Lakićević piše direktno, ogoljeno i bolno iskreno, ali nikada banalno. Njeni stihovi deluju kao razgovor sa nekim ko je prošao kroz slične strahove, umor, anksioznost i razočaranja koja donosi savremeni život.
Zato ova knjiga vrlo brzo pronađe put do čitalaca koji traže savremenu domaću poeziju, angažovanu poeziju, knjige o emocijama, poeziju o mentalnom zdravlju i knjige koje govore o društvu bez patetike i lažne utehe.
Poezija koja govori o stvarnom životu
U zbirci Zamalo me je oteo mrak nema distance između pesnikinje i čitaoca. Sve deluje blisko, poznato i gotovo neprijatno tačno. Ognjenka piše o teskobi, nasilju, otuđenosti, empatiji, umoru i pokušaju da čovek ostane čovek čak i kada deluje da svet oko njega postaje suroviji iz dana u dan.
Posebno je zanimljivo što njena poezija uspeva da bude i nežna i brutalna u isto vreme. U jednom stihu osećate ranjivost, a već u sledećem bes prema društvu koje normalizuje apatiju i emocionalno iscrpljivanje.
Zbog toga ova zbirka nije samo knjiga pesama – ona je i neka vrsta unutrašnjeg dnevnika generacije koja pokušava da funkcioniše dok istovremeno oseća da je preopterećena informacijama, brigama, očekivanjima i stalnim pritiskom da „bude dobro“.
Ako volite modernu poeziju koja govori o svakodnevici, unutrašnjim krizama i emocionalnom preživljavanju, vrlo je verovatno da će vam ova knjiga ostati dugo u glavi.
Ognjenka Lakićević piše bez foliranja
Ono što mi je možda najviše ostalo nakon čitanja jeste osećaj da u ovoj knjizi nema poze. Nema pokušaja da se čitalac impresionira komplikovanim metaforama ili nerazumljivim slikama. Sve je tu sa razlogom.
Ognjenka Lakićević pripada onim autorima koji uspevaju da od urbane svakodnevice naprave snažnu književnost. U njenim pesmama osećaju se grad, buka, umor, nesigurnost, međuljudski odnosi koji pucaju pod pritiskom stvarnosti, ali i uporna potreba da se uprkos svemu pronađe neka vrsta svetlosti.
Možda baš zato njena poezija deluje toliko savremeno. Dok čitate, imate utisak da ne govori „o velikim temama“, već o stvarima koje svi osećamo, ali retko uspevamo da artikulišemo.
Nije slučajno što se njeni stihovi često dele po društvenim mrežama i među mlađim čitaocima koji traže domaće autore sa autentičnim glasom.
Knjiga za ljubitelje savremene domaće poezije
Ako tražite preporuku za domaću zbirku poezije koja nije pretenciozna, ali jeste emotivno snažna, Zamalo me je oteo mrak je jedna od onih knjiga koje vredi pročitati.
Posebno bi mogla da se dopadne čitaocima koji vole:
- savremenu domaću književnost
- angažovanu poeziju
- poeziju o emocijama i mentalnom zdravlju
- knjige koje govore o empatiji i društvenim problemima
- autore poput Marka Tomaša, Milene Marković ili Rumene Bužarovske (u proznom senzibilitetu)
- poeziju koja je istovremeno urbana, intimna i društveno svesna
Ovo nije zbirka koju pročitate i zaboravite. Naprotiv, pojedini stihovi ostanu da vam se vraćaju danima kasnije, naročito u trenucima kada vam se učini da je svet postao previše grub.
Prethodne knjige Ognjenke Lakićević
Pre nego što je objavila Zamalo me je oteo mrak, Ognjenka Lakićević je već bila poznata čitaocima savremene regionalne poezije kroz nekoliko zapaženih zbirki:
- Ispod stepeništa
- Ulubljenja
- Ljubavna pisma Guglu
- Vodič kroz požare
- Troje (grupa autora)
Njena biografija dodatno objašnjava specifičan ritam i senzibilitet njene poezije – završila je anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, bavi se sistemskom porodičnom psihoterapijom i članica je alternativnog benda Autopark.
Možda upravo zato njeni stihovi imaju tu neobičnu kombinaciju introspektivnosti, muzikalnosti i emocionalne preciznosti.
Poezija koja ostavlja trag
Retko se desi da savremena poezija uspe da bude i književno jaka i emocionalno pristupačna širokom krugu čitalaca. Zamalo me je oteo mrak uspeva upravo to.
Ova zbirka ne nudi laka rešenja niti optimizam „na silu“. Ali nudi nešto možda važnije – osećaj da niste sami u svojim strahovima, umoru i pokušajima da ostanete nežni u svetu koji često nagrađuje suprotno.