VUKOVI ŠUME VEČNOSTI, Karl Uve Knausgor
„Vukovi šume večnosti” nas vraćaju u osamdesete godine prošlog veka, upravo se dogodio Černobilj (reference radi). Sivert ima devetnaest godina i vratio se u rodni grad nakon služenja vojnog roka, gde živi sa mamom i mlađim bratom. Otac mu je nastradao pre desetak godina. Dok se privikava na novi/stari tempo života i pokušava da shvati šta želi da radi sa istim, pronalazi među očevim starim knjigama pisma koja su napisana na ruskom jeziku. Rešava da ih prevede i time pokreće talas tajanstvenih događaja.
Stigli su „Vukovi šume večnosti“
Konačno! Dočekali smo da drugi deo serijala Jutarnje zvezde bude objavljen i kod nas. Hvala Radošu Kosoviću na još jednom, ne sumnjam, blistavom prevodu (napominjem da sam knjigu čitala na engleskom, ali toliko poverenja imam u Radoša, da mogu i ovako, napamet, da mu zahvalim).
Ali, htela sam prvo da se kratko osvrnem na prvi deo serijala, „Jutarnju zvezdu“. Glavno pitanje je: da li moram da pročitam (ponovo) prvi deo ako želim da čitam drugi? Najjednostavniji odgovor je: apsolutno je na vama, ali ako ste previše nestrpljivi, a mislite da ćete propustiti nešto ako prvo ne osvežite sećanje na prvi deo - ne brinite, nećete. Evo konkretnog primera: ja jesam pročitala prvi deo ponovo, podsetila sam se palete likova, neobičnih događaja i još neobičnije završnice, ali mi sve to nije nikako doprinelo iskustvu čitanja drugog dela, jer su međusobno nezavisni. Ako sam dobro razumela, tek će ih treći deo povezati. Proverićemo!
„Vukovi šume večnosti” nas vraćaju u osamdesete godine prošlog veka, upravo se dogodio Černobilj (reference radi). Sivert ima devetnaest godina i vratio se u rodni grad nakon služenja vojnog roka, gde živi sa mamom i mlađim bratom. Otac mu je nastradao pre desetak godina. Dok se privikava na novi/stari tempo života i pokušava da shvati šta želi da radi sa istim, pronalazi među očevim starim knjigama pisma koja su napisana na ruskom jeziku. Rešava da ih prevede i time pokreće talas tajanstvenih događaja.
Ukoliko ste čitali „Jutarnju zvezdu”, brzo ćete uvideti da ova knjiga nema istu dinamiku - nema vrtoglavog smenjivanja likova tj. njihovih perspektiva, veći deo je posvećen Sivertu, dok nas poslednja trećina vodi u Rusiju, ali i unapred kroz vreme - ritam je osetno sporiji nego u prvom delu, a blista onaj tipično knausgorski momenat da nam otkriva sliku delić po delić, uz pregršt detalja, svakodnevnih kretnji i naizgled neprimetnih događaja. Neosetno, a potpuno me je uvukao u priču, terajući me sve vreme da tražim najsuptilnije poveznice i pukotine u tekstu. I naterao da ponovo pročitam „Zločin i kaznu“, ali to je neka druga priča.
Ipak, u poslednjoj trećini romana će se dogoditi tektonska promena, narativ se potpuno menja, postaje mračniji, moćniji, a Knausgor smelo uvodi ideje o životu i o smrti (o smrti naročito), o (bes)konačnosti, ne prezajući da upotrebi fantastične elemente. Taj deo je gust, krcat filozofskim, naučnim, istorijskim, književnim referencama, ali i osvrtima na biologiju, ekosisteme, šume i gljive (dap, dobro ste pročitali). Takođe, sam naslov je tako moćno uveden u priču (još jednom referencom, videćete)! Možda je ova završnica malo zahtevnija, ali ja nisam mogla da se odvojim od teksta, mislim da je Karl Uve to savršeno izveo, tako da nije ni suvoparno, ni prenaporno, ali ni nerazumljivo, čak i da su vam sve teme kojih se dotiče potpuno nepoznate. He did it again, ovo je prava književna poslastica!
Jedva čekam da čitate!
Ivana Balnožan, @balnozanstvenost
