Violeta Ivković, BETON - odlomak

Odlomak:

Gligorijević je bio naočit muškarac, čak isuviše naočit za osobu zaduženu za nadzor popravki raznih odvoda, dovoda i razvoda; tamnosiva kosa padala mu je na ramena i preko jednog oka, dok su mu se na uglovima punih usana smešile dve jamice. Stajao je ispršen, a radno odelo skrivalo mu je pantalone – ako ih je uopšte imao – sve do belih cipela, broja ne većeg od 39. Inspektoru je ličio na ženu koja se inkognito pridružila ovoj armiji obducentskih leševa prerušena u muškarca, koristeći sve raspoložive čari da od sebe odbije učinke smrti. Utisak se tu, međutim, nije završavao. Iza spoljašnjeg izgleda nadzornika naziralo se još nešto, neka proždrljivost kao u bogomoljke ili revolucije. Inspektor je tačno mogao da zamisli kako mu, bilo da posmatra seciranje leša bilo zamenu slavine, glasić u glavi šapuće: „Kupi šećer pri povratku s posla, trebaće ti ujutru za kafu.“ U pogledu mu se nazirala proračunata inteligencija koja uredno podseća na to da treba rasprostrti veš ili ugasiti plotnu na štednjaku, ali koja istovremeno stavlja na znanje da nismo ono što trenutno jesmo i da nam nema spasa. /.../