Uskoro nova Kafkina dela
Sud u Cirihu doneo je odluku da se mogu otvoriti sefovi koji sadrže Kafkinu zaostavštinu. Ironično je da je baš za Kafku, koji je često pisao o nesavršenom i pomalo apsurdnom svetu birokratije i sudstva, vezan dugogodišnji sudski proces oko nasleđivanja njegovih spisa.
Kafka je umro 1924 godine i na samrti je svom drugu, uredniku i izdavaču Maksu Brodu ostavio u amanet da posle njegove smrti spali sve ono što je napisao. Brod je ignorisao poslednju prijateljevu želju i objavio je sve što ono što je bilo u njegovom posedu upoznavši svet sa delom Franca Kafke, što mu je i najveća životna zasluga.
Brod je umro 1968 godine ostavivši precizna uputstva svojoj sekretarici Ester Hofe da rukopise prebaci u akademsku instituciju radi daljeg proučavanja.
Ester je postupila isto kao i njen šef. Prenebregnuvši njegova uputstva prodala je deo spisa, a ostatak je ostavila ćerkama. Sada su njene dve unuke u sudskom procesu oko rukopisa za koje veruju da im pripadaju kao deo nasledstva.
Čelnici izraelske Narodne biblioteke smatraju da je Kafkina zaostavština kulturno dobro koje pripada jevrejskom narodu. „Podržavamo presudu švajcarskog suda, koja se poklapa sa svim prethodnim presudama donetim u izraelskim sudovima“, rekao je Dejvid Blumberg, upravnik biblioteke.
Izraelski vrhovni sud je jevrejskoj porodici oduzeo zbirku Kafkinih rukopisa koji su bili skriveni u trezoru banke i njihovom stanu u Tel Avivu.
Nakon švajcarske presude, skoro sva poznata Kafkina dela pripašće Izraelu. Nagađa se da spisi sadrže i završetke njegovih nedovršenih dela i verovatno neke nove, javnosti do sada nepoznate, rukopise.
