Uskoro: Kao nekad – Klero Kler Berk: koliko zaista poznajemo život koji idealizujemo?
Psihološki triler, satira i spekulativna fikcija u jednom romanu
Postoje knjige čija ideja odmah privuče pažnju jer polaze od nečega što nam je veoma poznato, a zatim to okrenu naglavačke. Kao nekad – Klero Kler Berk upravo je takav roman. Na prvi pogled, pred nama je psihološki triler o uspešnoj influenserki i njenom gotovo nestvarno savršenom životu. Ali vrlo brzo postaje jasno da je priča mnogo više od misterije: ovo je roman o društvenim mrežama, idealizovanju prošlosti, položaju žena i našoj potrebi da život pretvorimo u sliku koju će drugi želeti.
Glavna junakinja Natali ima ono što bi njeni pratioci verovatno opisali kao život iz snova. Živi na ranču sa zgodnim mužem kaubojem i šestoro dece, peče domaći hleb, neguje tradicionalne porodične vrednosti i svakodnevno pokazuje milionima ljudi kako izgleda povratak jednostavnijem, mirnijem i, navodno, autentičnijem načinu života.
Naravno, ono što vidimo na ekranu nikada nije cela priča.
Kada savršeni život postane stvaran
Jedna od zanimljivijih strana romana Kao nekad jeste način na koji Klero Kler Berk koristi svet influensera. Natali ne prodaje samo proizvode niti pokazuje svoju svakodnevicu. Ona je praktično pretvorila sopstveni život u proizvod. Kuća, deca, brak, odeća, hrana – sve postaje deo pažljivo izgrađenog javnog identiteta.
Problem je u tome što taj „jednostavan život“ zapravo nije naročito jednostavan. Iza kulisa postoje pomoć, organizacija i pogodnosti savremenog sveta koje omogućavaju da konačni rezultat izgleda spontano i prirodno.
A onda Natali dobija priliku da zaista živi život koji je toliko dugo predstavljala kao ideal.
Jednog jutra budi se u Americi 19. veka.
Nema struje. Nema savremenih uređaja. Nema ekipe koja će pomoći kada postane teško. Nema mogućnosti da se neugodni delovi svakodnevice jednostavno sklone iz kadra.
Odjednom „tradicionalni život“ više nije estetika.
On postaje stvarnost.
Šta ostane kada nestane kamera?
Upravo tu Kao nekad – Klero Kler Berk postaje mnogo zanimljiviji od obične priče o putovanju kroz vreme. Misterija jeste važna – zajedno sa Natali pokušavamo da shvatimo šta se zapravo dogodilo i zbog čega se našla u prošlosti – ali iza nje stalno postoji još jedno pitanje: koliko zaista razumemo život koji idealizujemo?
Cepanje drva, pranje odeće na ruke, podizanje šestoro dece i svakodnevni fizički poslovi veoma brzo skidaju romantični filter sa prošlosti.
Još važnije, Natali se suočava sa društvom u kojem tradicionalne rodne uloge nisu deo sadržaja za društvene mreže, već pravila koja određuju život žene.
Tu roman dobija i izraženiju feminističku dimenziju. Povratak u prošlost nije predstavljen samo kroz odsustvo tehnologije i komfora. Reč je i o povratku u vreme kada su mogućnosti, sloboda i društveni položaj žena izgledali sasvim drugačije.
Zbog toga knjiga postavlja prilično neprijatno pitanje: kada kažemo da želimo da se vratimo „starim dobrim vremenima“, na koji deo tih vremena zapravo mislimo?
Društvene mreže i život koji postoji samo pred publikom
Posebno je zanimljiva kritika kulture društvenih mreža.
Natali je naučila kako da od svakodnevice napravi priču. Ona zna šta publika želi da vidi i kako treba da izgleda život koji izaziva divljenje. U tom smislu, Kao nekad nije samo psihološki triler već i društvena satira o influenserima, popularnosti i savremenoj potrebi da gotovo svaki trenutak pretvorimo u sadržaj.
Koliko je identitet koji pokazujemo drugima zaista naš?
I šta se događa kada nestane publika?
Roman se stalno vraća tom raskoraku između stvarnosti i njene reprezentacije. Upravo zbog toga priča funkcioniše i van sveta influensera. Većina ljudi, makar u mnogo manjoj meri, poznaje potrebu da pokaže lepšu, uredniju ili uspešniju verziju sopstvenog života.
Natali je samo ekstreman primer tog fenomena.
Psihološki triler, satira i spekulativna fikcija u jednom romanu
Žanrovski je Kao nekad zanimljiva kombinacija. U knjizi ima elemenata psihološkog trilera, društvene satire, feminističke fikcije, misterije i spekulativne fikcije, dok motiv mogućeg putovanja kroz vreme omogućava autorki da bukvalno suoči savremenu predstavu prošlosti sa stvarnim uslovima života u njoj.
Mračni humor pritom dobro funkcioniše sa ozbiljnijim temama. Situacija u kojoj se Natali nalazi ponekad je apsurdna, ponekad neprijatna, a ponekad prilično uznemirujuća.
I baš zbog toga priča uspeva da bude istovremeno zabavna i provokativna.
Ne mora se čak ni deliti autorkin pogled na svaku temu da bi roman podstakao na razmišljanje. Naprotiv, jedna od njegovih zanimljivijih osobina jeste to što iza neobične premise otvara sasvim savremena pitanja o porodici, majčinstvu, radu, društvenim mrežama, popularnosti, tradiciji i položaju žena.
Najzanimljivija ideja romana možda se na kraju može svesti na jednostavno pitanje: da li bismo zaista želeli život koji toliko lako romantizujemo kada bismo morali da živimo i sve njegove delove koji ne izgledaju lepo na fotografiji?
Upravo zbog tog pitanja Kao nekad – Klero Kler Berk ostaje u mislima i nakon čitanja. Iza trilera i neobične premise krije se priča o veoma savremenoj potrebi da budemo viđeni, da svoj život pretvaramo u priču i da prošlost zamišljamo lepšom nego što je bila.
A možda je najveći problem sa idealizovanom prošlošću upravo to što na nju, baš kao i na društvene mreže, često gledamo kroz filter.