U PLANINAMA LUDILA, Hauard Lavkraft
Fantastična priča na granici horora i naučne fikcije tera nas da se zamislimo nad mogucnošću “drugog puta” evolucije živih bića na zemlji.
Već znam da je mnogima ovo delo šturo i sa previše nepotrebnih detalja u vidu geoloških opisa, ali da bi, ne shvatili, već osetili situaciju u kojoj se nalaze likovi Lavkraftove novele mislim da nije moglo biti drugačije.
Istraživački tim geologa sa univerziteta Miskatonik odlazi na naučnu ekspediciju na Antarktik.
Narator, Vilijam Dajer, od samog početka pripovedajući događaje pokušava da odvrati sve moguće buduće naučnike od dolaska na ovu neistraženu, ledom okovanu, zemlju, a kako priča odmiče sve više shvatamo zbog čega.
Prvo što primećuju su neverovatno visoke planine, više od svih do sada otkrivenih vrhova. Ono što naziru iz prve ne mogu da definišu, pa pripisuju priviđenju, nekom vidu fatamorgane.
Timovi su se podelili na dve grupe. Prva grupa se ulogorila i počela sa bušenjem leda i zemljišta i naišli su na ono što su najmanje očekivali. Bića od kojih se širio užasan smrad, koja totalno suludo izgledaju, a ne mogu da se definišu niti kao biljke niti kao životinje. Psi koji su dovedeni sa ekspedicijom su imali užasne reakcije samo osetivši taj ogavni miris.
U veoma kratkom roku za ovu ekspedicuju je pošlo po zlu sve što je moglo da krene loše.
Dajer i Denfort su jedini koji su dospeli do milenijumima starog grada koji nisu izgradili ljudi kakvi smo mi danas, već dobro poznati Drevni iz drugih Lavkraftovih dela. U gradu, u lavirintima pećina po rezbarijama u stenama i svemu ostalom što je sačuvano i po epohama kako se razvijalo možemo videti koliko visoko razvijena su ta bića bila i isto tako kako i zašto su degradirala.
Dva naučnika jesu bila u velikom strahu, ali nisu posustajali, a ono što su oni videli i doživeli niko nikada više ne bi trebalo da otkrije.
Neka mesta ne bi trebalo dirati, jer se nikada ne zna kakvi kosmički užasi vrebaju.
E sada, da bi ova dobro poznata priča dodatno dobila na svojoj jezovitosti i još više potpirila maštu pobrinuo se Baranže svojim toliko živim i apsolutno neverovatnim ilustracijama. Već treći put ga pominjem, pošto je ovo treće luksuzno izdanje ovog tipa @čarobnaknjiga.
Sasvim sam sigurna dok čitam knjige sa njegovim ilustracijama da i sam Lavkraft ne bi imao zamerki.
I nemojte misliti da Baranže nije ostavio ništa vašoj mašti na volju. Naprotiv, njegove ilustracije prate Lavkraftovu jezovitost, pa koliko god zagledali nećete otkriti ni detalj više od onoga što je autor nagovestio.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books