Trejsi Ševalije, JEDNA NIT

Priča prati mladu Vajolet Spidvel, koja tokom rata gubi brata i verenika. Bila je ovo posebna generacija žena suočena sa gubicima, primorana da se snalazi i bori da preživi. Takva je sudbina i naše junakinje. Ona silno žudi za nezavisnošću, ali plaši se osude sredine. Ipak, ona skuplja novac i odlučnost da ostavi ogorčenu i ožalošćenu majku, ne pristajući da i sama tako provede ostatak svog života i odlazi u Vinčester u nadi da će tamo pronaći svoju sreću i, pre svega, slobodu.

U novoj sredini Vajolet upoznaje i nove prijatelje, ali u njoj se bude i opasna osećanja za Artura, oženjenog zvonara čija se žena nikada nije oporavila od pogibije njihovog sina. U međuvremenu, stižu izveštaji o usponu nacističke stranke u Nemačkoj i jasno je da se bliži novi rat.

Iako je prošlo četrnaest godina od kako je izgubila brata i verenika, Vajolet i dalje pati.

Život samostalne žene tih godina bio je veoma težak i Vajolet je jedva uspevala da zaradi dovoljno novca za stanarinu. Imala je tek toliko da pojede jedan pravi obrok nedeljno, a ostatak vremena je provodila na bednim sendvičima i sve vreme je gladovala. Ono što je bilo i teže jeste emocionalna praznina. Ipak, njen život će se promeniti kada slučajno, prolazeći pored crkve vidi posebnu službu. Ona tu pronalazi svoje izlečenje, upoznajući grupu žena koje se bave tradicionalnim vezom jastučića za čuvenu katerdralu. Tako Vajolet, u jednom novom društvu, dobija šansu da napravi nešto lepo i trajno u tom mračnom vremenu ljudske istorije. Krug žena vezilja postaje njen spas i krug njenih novih prijatelja. Više od toga, Vajolet vremenom otkriva i svoju hrabrost da se trudi za ljubav koju bi društvo svakako osudilo, ali Ševalije nudi drugo viđenje i svaka ljubav je sveta.

Autorka sjajno piše o običnim ljudima koji su se našli u različitim istorijskim momentima, oživljavajući nam do kraja svakoga od njih i svako vreme čini nam bližim. U ovom romanu uspela je da nam do kraja prikaže sudbine žena koje su junaci vremena u kome su živele.