Tranzitna viza, Ana Zegers
Nakon što je 1937. pobegao iz nacističkog koncentracionog logora u Nemačkoj, a kasnije i iz logora u Ruanu, bezimeni dvadesetsedmogodišnji nemački pripovedač romana "Tranzitna viza" višeslojnog remek-dela završava u prašnjavoj luci Marsej. Usput je zamoljen da isporuči pismo nekom čoveku, međutim otkriva da je on izvršio samoubistvo, ostavljajući za sobom kofer sa pismima i rukopisom romana. Dok kreće u Marsej da pronađe suprugu nastradalog pisca, narator preuzima njegov identitet spletom čudnih okolnosti. Tamo, u ogromnoj čekaonici u Marseju, narator razgovara sa izbeglicama, slušajući njihove priče uz picu i vino, dok takođe postepeno spaja priču o piscu, čiji je rukopis razbio pripovedačevu „smrtonosnu dosadu“, dovodeći ga u dublju svest o prolaznom svetu u kome izbeglice žive dok čekaju i čekaju ono najdragocenije stvari: tranzitne papire.
Ana Zegers je po mnogo čemu bila žena vredna divljenja, ali je pre svega bila izuzetan humanista: postala je model kulturnog otpora i ideološke borbe koji je presecao granice i koji i danas, zahvaljujući svom radu, prevazilazi vreme i živi dalje. Roman "Tranzitna viza" Ane Zegers ne priča samo priče o teroru, bekstvu i ugnjetavanju; "Tranzitna viza" je poziv na saosećanje i solidarnost. Ono što priču ove autorke čini tako ubedljivom jeste ljudska autentičnost njenih likova i majstorska panorama Marseja. Sama po sebi, ova knjiga je važna neispričana priča o izbegličkoj situaciji u Evropi iz doba Drugog svetskog rata, ali u sopstvenoj borbi sa njenom alegorijskom prirodom, Ana Zegers pretvara knjigu u remek delo.
