makart

TAJNE KOJE SMO ČUVALE, Lara Preskot

Sestrinstvo u koje autorka uvlači čitaoca u svojoj priči o Hladnom ratu nećete želeti da napustite ni kada se priča približi kraju. Žene u romanu ,,Tajne koje smo čuvale” trpe mnogo toga – nepoštovanje na poslu, pretnje od strane vlasti, seksualno uznemiravanje i iznad svega toga, činjenicu da je njihov doprinos prećutkivan, ali ovo ipak nije sumoran roman.
26.01.2020.
tajne koje smo čuvale, lara preskot

Pomislili biste da je najprivlačniji element naslova debitantskog romana Lare Preskot reč ,,tajne”. I da, ima dosta fascinantnih tajni koje čekaju da budu otrivene u romanu – neverstvo, špijunaža, poreklo, identitet, trauma, ali zapravo je činjenica da je u naslovu prisutna množina ono što ima veću težinu. Sestrinstvo u koje autorka uvlači čitaoca u svojoj priči o Hladnom ratu nećete želeti da napustite ni kada se priča približi kraju.

Grčki hor koji otvara roman sastoji se od večito potcenjivanih: sekretarica koje rade za CIA. Njihova sećanja nas vode u Vošington pedesetih godina prošlog veka, gde se razvija plan narušavanja značaja Sovjetskog Saveza. Najnovija ideja je korišćenje ,,Doktora Živaga” kao antikomunističke propagande. Dok većina sekretarica svoj radni dan završava u pet sati, dve imaju dodatne dužnosti. Ćerka ruskog emigranta, nova sekretarica u odeljenju – Irina – prilično je neupadljiva, što je čini idealnim kandidatom da bude nosilac, vrsta špijuna čiji je zadatak da prenosi važna dokumenta. Sali, žena koja će trenirati Irinu, iskusna je špijunka koja u devojci prepoznaje svoj smisao za humor, ambiciju i motivaciju.

Za sve to vreme, preko okeana, odvija se ljubavna priča iza ljubavne priče koja je zagolicala maštu tajnih agenata. Olga, dugogodišnja ljubavnica Borisa Pasternaka, autora ,,Živaga”, preživljava nezamislivo nasilje i jedva sastavlja kraj s krajem dok istovremeno pokušava da zaštiti svoju porodicu i objavi Pasternakov roman.

Kroz čitav roman Lara Preskot postupa s izvesnom diskrecijom, u skladu s vremenom u kojem njeni junaci žive. Nikada neće nametati istinu ako umesto toga može da pruži kontekst i nekoliko kontradiktornih priča i tako ostavi čitaoca da sam donese određene zaključke. Poverenje u oštro oko čitaoca izaziva posebno zadovoljstvo tokom čitanja romana a pokazalo se i kao dobar pripovedački pristup. Direktno poređenje sovjetskog terora i ,,straha boje lavande” (progona homoseksualaca u Americi) bilo bi preterano, pa autorka pušta čitaoce da sami otkriju postojeće licemerje i time poređenje ovih sila čini svežim i živopisnim.

Žene u romanu ,,Tajne koje smo čuvale” trpe mnogo toga – nepoštovanje na poslu, pretnje od strane vlasti, seksualno uznemiravanje i iznad svega toga, činjenicu da je njihov doprinos prećutkivan, ali ovo ipak nije sumoran roman. Autorka poručuje da nada ne dolazi po automatizmu. Za nadu su potrebne mašta, smelost i ljubav, što ona i dokazuje čineći svoje junakinje heroinama, uprkos tome što im je život dodelio loše karte.

 

Izvor: www.austinchronicle.com

Podelite: