makart

Tajna veza između fantastike i hrane

Hrana u pričama fantastike datira još od ranih mitova i legendi, koje su pune simboličnih, često opasnih obroka. Grčka boginja Persefona je u donjem svetu pojela šest zrna nara što ju je primoralo da provede šest meseci godišnje u društvu boga smrti Hada.
06.08.2019.
tajna veza između fantastike i hrane

Hrana u pričama fantastike datira još od ranih mitova i legendi, koje su pune simboličnih, često opasnih obroka. Grčka boginja Persefona je u donjem svetu pojela šest zrna nara što ju je primoralo da provede šest meseci godišnje u društvu boga smrti Hada. Evropske pesme i priče obiluju vilama i patuljcima koji hranom mame ljude. U poemi Lepa gospa bez milosti koju je 1819 napisao romantičar Kits, vitez se zaljubljuje u vilu koja ga hrani - I za mene nađe rosu, med i koren mnogi – čistu slast. Ali jednog dana vitez se budi ostavljen i potrešen onim što je izgubio. 1859 godine Kristina Roseti je napisala pesmu Goblinska pijaca o jezivim stvorenjima van ovoga sveta, prodavcima voća koje kada ga probate morate jesti još.

Trop o opasnoj vilenjačkoj hrani postoji i u savremenoj fantastici kao što su na primer film Panov lavirint ili roman Elen Kušner Tomas stihoklepac.

Otac moderne fantastike Dž. R. R. Tolkin, takođe, sledi ovu tradiciju. Njegova sklonost da ističe značaj hrane potiče od njegovih traumatičnih iskustava iz Prvog svetskog rata. U „Gospodaru prstenova“ Tolkin opisuje savršeno selo, kao mesta zabave gde raste obilje pečuraka, netaknuto ratovima. U prvom poglavlju „Hobita“, Bilbo Bagins nerado uslužuje čarobnjaka Gandalfa i grupu gladnih patuljaka, koji su mu opustošili ostavu. Gandalf je tražio vino, a patuljci pekmez od malina, pitu od jabuka, pitu sa mesom, sir, pitu od svinjetine, salate, kolače, pivo, kafu, jaja, hladnu piletinu i kisele krastavčiće.

Na sličan način je Drugi svetski rat uticao na još jednog čuvenog pisca fantastike: Brajana Džejksa. Napisao je serijal (21 nastavak) knjiga za decu Redvol u kojem se antropomorfne životinje bore protiv zla i održavaju bogate gozbe. Na jednoj od njih opisano je dvanaest vrsta salata, osam vrsta hleba, deset vrsta pića, kisela pavlaka, slatka pavlaka, šlag, tečni krem i žele, kao i ogromna riba. Izmišljeni obroci iz njegovih knjiga imaju korene u detinjstvu kada je zbog nestašica u Britaniji često zamišljao hranu.

Kao najznačajniji autor fantastike Tolkin je svojom usredsređenošću na hranu ustanovio princip za mnoge pisce ovog žanra. Sveprisutni kulinarski specijaliteti Srednje zemlje i tolkinovski način opisivanja hrane, postali su standard jer predstavljaju svojevrsno pomoćno sredstvo u pisanju: hrana je odličan način da se postavi scena i opiše atmosfera.

Hrana je i jedan od načina da se fantastika učini stvarnom. Bilo da je reč o puter-piti ili paprikašu, ona predstavlja neku vrstu protivteže užasima i velikim žrtvama opisanim u romanu. Pisci fantastike ne žele da izazovu samo strah i jezu, već i čuđenje, iznenađenje, zadovoljstvo i ushićenost. Kada pred čitaoce iznesu nešto zastrašujuće i neobično, hrana je veza sa onim što dobro poznaju.

Čak i Džordž R. R. Martin, u Igri prestola, poznat po nekovencionalnom pristupu pisanju epske fantastike, ipak zadržava izuzetno detaljne opise obroka (naročito supe).

Pripremanje hrane nam pruža utehu kada smo u nesigurnim vremenima suočeni sa opasnošću.

Onda nije nikakvo čudo što postoji mnoštvo knjiga i blogova posvećenih mukotrpnom pripremanju vilenjačkog hleba i kolača u obliku kotlića.

Podelite: