Tajanstveni Selindžer

Selindžer je najtajanstveniji autor koji sa sobom nosi status pisca jedne knjige (Lovac u raži). Svoje poslednje delo objavio je 1965. godine, a nakon intervjua koji je dao pre trideset godina, oglašavao se samo onda kada bi ga na to primorale lažne vesti o njegovoj smrti što je u njemu samo povećavalo gađenje prema svakoj vrsti publiciteta i želju da se što bolje sakrije od javnosti. I pored toga o njegovom životu procurele su neke informacije:

Roman Lovac u raži pisao je dok se borio u Drugom svetskom ratu

Kada je izbio Drugi svetski rat Selindžer, koji je u to vreme bio student, mobilisan je i poslat u rat. Za vreme službe 1942-44 radio je na poglavljima koja će kasnije postati deo čuvenog romana. Čak i kada je marširao u bitku sa sobom je nosio ispisane stranice.

Imao je nervni slom

Nakon što je bio svedok krvavih bitaka u Luksemburgu i tokom Dana D hospitalizovan je 1945 godine u psihijatrijskoj bolnici u Nuremburgu. Imao je slom živaca koji će kasnije dobiti stručni naziv posttraumtaski stres sindrom.

Odbijao je ispravke urednika

Čak i kada još nije bio toliko slavan bio je poznat po tome da urednicima nije dozvoljavao da promene nijednu reč u pričama koje je slao časopisima ili rukopisima za izdavanje. Zbog toga je čak i promenio izdavača za Lovca u raži jer je prethodni insistirao na ispravkama.

Završio je privatnu srednju školu

1932. godine porodica Selindžer preselila na njujoršku Park aveniju. Otac Sol odlučio je da trinaestogodišnjeg sina ispiše iz državne škole i upiše u privatnu. Tokom razgovora sa direktorom, mladi Selindžer nije ostavio dobar utisak. Na pitanje direktora koji ga školski predmeti najviše interesuju, naveo je dve stvari: dramu i tropske ribe.

Dao je samo jedan intervju

Jedini intervju na koji je pristao bio je za mesni srednjoškolski list nakon što se preselio u Nju Hempšir. Kada je video da je intervju završio na naslovnoj strani lokalnih novina sagradio je ogradu od skoro dva metra oko svog imanja kako bi sprečio radoznalce da ga uznemiravaju.

Po jednoj njegovoj priči snimljen je film

Iako je bio protiv fabrike snova Selindžer je prodao prava za prču Ujak Vigili u Konektikatu koja pretočena je u film Moje ludo srce. Film je bio toliko loš da Selindžer nikada nakon toga nije prodao filmska prava.

Tužio je svog biografa

Selindžer je bio toliko ljut na Iana Hamiltona koji je želeo da napiše njegovu biografiju i da u njoj koristi delove neobjavljenih pisama da ga je tužio sudu. Presuđeno je u njegovu korist i pisanje biografije je stopirano. Kasnije je Ian napisao knjigu U potrazi za Selindžerom koja se bavi upravo ovom temom.

Lovac u raži je najčešće zabranjivana knjiga u Americi u poslednjih pedeset godina zbog psovki i priča o seksu

Lovac u raži bila je omiljena knjiga ubice Džona Lenona

Dok je Mark Dejvid Čepmen čekao da stigne policija na mesto događaja čitao je Lovca u žitu i na suđenju je rekao kako je razlog zbog kojeg je ubio Lenona taj jer je želeo da promoviše ovaj roman.