Švedski div, neponovljivi genije
Ovog jula, među mnogim velikanima, roslavili smo i rođendan Ingmara Bergmana, švedskog režisera, scenariste i pisca. Bergman je priznat kao jedan od najveštijih i najuticajnih filmskih režisera svih vremena, a sa vama danas delimo neke najznačajnije radove.
Ingmar je rođen 14. jula u Upsali, u Švedskoj, režirao je preko 60 filmova i dokumentarnih filmova za bioskopska izdanja i televiziju, za koju je većinu napisao scenario. Takođe je režirao preko 1070 pozorišnih predstava. Njegovi filmovi se obično bave smrću, bolešću, verom, izdajom, sumornošću i ludilom, na šta je veliki uticaj imalo njegovo odrastanje sa svojim starijim bratom Dagom i sestrom Margaritom okružen verskom slikom i diskusijom. Njegov otac je bio konzervativan parohijski sveštenik sa strogim roditeljskim vaspitavanjem. Ingmar je zatvaran u mračnim ormanima za “prekršaje”.
Bergmanova filmska karijera počela je 1941. sa njegovim preuređenim scenarijima, ali njegov prvi uspeh bio je 1944. kada je napisao scenario za Mučenje, film u režiji Alfa Šeberga. Uporedo sa pisanjem scenarija, takođe je dobio mesto asistenta režisera za film. U svojoj drugoj autobiografskoj knjizi, Slike: Moj život u filmu, Bergman opisuje snimanje spoljašnosti kao njegov stvarni filmski rediteljski debi. Međunarodni uspeh ovog filma daje Bergmanu prvu priliku da režira godinu dana kasnije.
Bergmanov prvi ostvareni svetski uspeh je film Osmesi letnje noći iz 1955, koji je dobio nagradu Najbolji poetski humor i bio nominovan za Zlatnu palmu naredne godine. Uspeh je praćen filmovima Sedmi pečat i Divlje jagode, prikazani u Švedskoj 1957. godine. Sedmi pečat je dobio specijalnu nagradu žirija i bio nominovan za Zlatnu palmu u Kanu, a Divlje jagode brojne nagrade za Bergmana i Viktora Šestrema. Od početka 1960-ih, većinu svog života proveo je na švedskom ostrvu Faro, gde je snimio nekoliko filmova.
Iako je nastavio da deluje iz Minhena, sredinom 1978. Bergman je nadvladao svoju ogorčenost prema Švedskoj vladi. U julu te godine se vratio u Švedsku, proslavivši 60. rođendan na Farou i delomično nastavio da radi kao režiser u Kraljevskom dramskom pozorištu. Kako bi odao počast njegovom povratku, Švedski filmski institut je uveo Nagradu Ingmar Bergman za životna dostignuća na području filma. Ipak, ostao je u Minhenu do 1984. U jednom od posljednjih intervjua sa Bergmanom, vođenom 2005. na ostrvu Faro, Bergman je rekao da je uprkos aktivnosti u egzilu, izgubio osam godina svog profesionalnog života.
Od režiranja se povukao krajem 2003. U oktobru 2006. teško se oporavljao od operacije kuka. Umro je mirno u snu, u svom domu na Farou, 30. jula 2007, u 89 godini života, isti dan kad je umro još jedan slavni režiser, Mikelanđelo Antonioni. Sahranjen je na ostrvu 18. avgusta 2007. na privatnoj ceremoniji. Mesto na goblju na ostrvu Faro pripremljeno je za njega pod strogom tajnom. Iako je sahranjen na ostrvu Faro, njegovo ime i datum rođenja upisan je pod imenom njegove supruge na grublju u Roslagsbrou, nekoliko godine pre njegove smrti.
Švedska banka je 6. aprila 2011. najavila da će se Bergmanov lik štampati na novčanici od 200 kruna od 2015. godine.
Kada je Bergman umro, velika arhiva projekata donirana je Švedskom filmskom institutu. Među projektima su nekoliko neobjavljenih i nedovršenih scenarija za pozorište i film. Predstava pod nazivom Ljubav bez ljubavnika i sa napomenom potpuna katastrofa! na koverti, nikada nije izvedena; radnja predstave je o režiseru koji nestaje i uredniku koji pokušava da završi posao koji je on ostavi nedovršen. Ostali otkazani projekti uključuju scenario za pornografski film koji je Bergman napustio misleći da neće još dugo da živi, predstava o kanibalu, film o Isusu film o Veseloj udovici i predstava pod nazivom Od sperme do aveta.
"Na neki čudan način, nikada nisam živeo u realnosti."
