"Sreća se više ne smeši" Slavoja Žižeka: filozofija koja udara u nerve današnjeg sveta
Knjiga „Sreća se više ne smeši“ Slavoja Žižeka donosi zbirku njegovih najnovijih eseja u kojima se filozof na svoj prepoznatljivo provokativan način suočava sa najvećim društvenim i političkim krizama današnjice.
Žižek piše o ratu u Ukrajini i Gazi, protestima širom sveta, jačanju populizma i manipulaciji kroz ideologiju, ali i o širem padu poverenja u liberalnu demokratiju i prosvetiteljske ideale. Čitajući ove tekstove, imao sam osećaj da istovremeno pratim filozofsku dijagnozu i politički komentar, nešto što malo ko ume da spoji s tolikom lucidnošću.
Ono što ovu knjigu izdvaja jeste stalna tenzija između teorije i stvarnosti – dok govori o antisemitizmu, ekološkoj panici ili lažnoj „učtivosti“ kao maski kapitalističke krize, Žižek ne ostaje u apstraktnom filozofskom prostoru, već udara pravo u svakodnevicu. Najviše me impresioniralo kako ume da pokaže da čak i kada mislimo da se bunimo protiv sistema, naš bunt može biti deo istog tog sistema. U tom smislu, njegovi eseji nisu laka literatura, već izazov – zahtevaju od čitaoca da izađe iz zone komfora i preispita sopstvene stavove.
Za nas je posebno upečatljiv deo u kome piše o svom govoru na Frankfurtskom sajmu knjiga, kada je izazvao skandal jer je, pored osude nasilja nad Izraelom, tražio i da se čuje palestinski glas. Ta scena savršeno oslikava ono što Žižek radi kroz čitavo svoje delo – on tera na dijalog tamo gde ga svi izbegavaju i provocira pitanja koja drugi ne žele ni da postave.
Slavoj Žižek je i ranije objavljivao knjige koje su nai ostale u sećanju, poput „The Sublime Object of Ideology“, svojevrsnog remek-dela kojim je postao globalno prepoznat, zatim „The Parallax View“, koje mnogi smatraju njegovim magnum opusom, i „Living in the End Times“, gde kroz pet faza tuge analizira političke krize savremenog sveta. Posebno mi je bilo zanimljivo kada je tokom pandemije objavio knjigu „Pandemic! COVID-19 Shakes the World“, jer je čak i u toj globalnoj krizi uspeo da pronađe prostor za filozofsku provokaciju i kritiku sistema. Sve to sada kulminira u „Sreća se više ne smeši“, knjizi koja okuplja aktuelne teme i stavlja ih u širi ideološki i kulturni okvir.
Čitajući ovo delo, imali smo osećaj da je Žižek istovremeno i dijagnostičar i satiričar, filozof koji se ne zadovoljava time da objasni svet, već ga stalno ponovo rasklapa pred očima čitaoca.
To je knjiga koja će posebno privući one koji vole političke i društvene eseje, filozofska dela o savremenom svetu ili tekstove koji otkrivaju skrivene mehanizme moći i manipulacije.
„Sreća se više ne smeši“ je više od knjige – to je intelektualni izazov koji se čita sa osećajem da nam neko stalno postavlja pitanja na koja nismo spremni da odmah odgovorimo.