SRBI I KALENDAR, Aleksandar Đukanović
Da Srbi ne znaju istoriju, shvatio sam odavno. A ako ne znaju istoriju prirodno je da hronologiju još manje poznaju ili razumeju. Međutim, kada država donosi važne odluke koje imaju veze sa istorijom i hronologijom, prirodno bi bilo da se konsultuje sa strukom. Ali, ova ’’država’’ ne bi bila to što jeste kada bi to radila.
A šta je to hronologija i zbog čega je bitna? Hronologija je nauka koja se bavi smeštanjem događaja u vremenu. Istoričari je smatraju jednom od najvažnijih pomoćnih istorijskih nauka. Tokom istorije, ljudi su stvarali mnoge kalendare i neophodno je poznavati hronologiju kako bismo određeni događaj smestili na pravo mesto u skladu sa kalendarom koji trenutno koristimo. Međutim, Republika Srbija je sve samo ne sposobna da poštuje sopstvenu istoriju jer joj ona nije ni bitna. Mitologija i mitomanija su joj mnogo bliže srcu. Tako se i desilo da se za najvažniji državni praznik odabere datum kada se ništa nije dogodilo. Dan državnosti, koji se ovih dana proslavlja, Republika Srbija obeležava 15. februara svake godine još od 2002. godine. Sa svih medija se tada može čuti kako je tog dana Karađorđe Petrović u Orašcu izabran za vođu I srpskog ustanka, i kako je na isti dan 1835. godine donešen prvi srpski Ustav, poznat kao Sretenjski. I šta sad? Zar SPC ne obeležava Sretenje 15. februara? Da. Ali mi ovde ne govorimo o verskom, već o državnom prazniku.
U XIX veku, Srbi su koristili julijanski kalendar. Ne samo crkva, već i narod i potonja Kneževina i Kraljevina Srbija. Na tačniji, gregorijanski kalendar, prešlo se 1919. godine kada je stvorena Kraljevina SHS. I to je bilo civilizacijsko usklađivanje sa ostatkom sveta. E, sada dolazimo do priče o kalendaru. Gregorijanski kalendar je, kao i julijanski uostalom, stvoren u Rimu. U XVI veku je mnogima postalo jasno da nešto nije u redu sa kalendarom. Ravnodnevnice, dugodnevnice i kratkodnevnice su kasnile. Ljudi od nauke su tada nešto više znali o astronomiji nego ljudi u srednjem veku i u vreme Julija Cezara, pa su shvatili da je vreme potrebno da se dogodi Zemljina revolucija nešto kraća nego što su mislili u starom Rimu. Zbog toga se za šesnaest vekova napravila greška od deset dana. I onda je, po savetu nemačkog astronoma Kristofa Klavijusa i napuljskog lekara i astronoma Alojzija Lilija, papa Grgur XIII 1582. godine obznanio promenu kalendara. Nakon 4. oktobra te godine nije došao 5. već 15. oktobar. Pravoslavna crkva nije želela da prihvati ovaj, kako ga je zvala ’’papistički kalendar’’ i ostala je verna julijanskom kalendaru do XX veka. Naravno, ovo važi za Vaseljensku patrijaršiju, Grčku pravoslavnu crkvu, Bugarsku pravoslavnu crkvu i Rumunsku pravoslavnu crkvu koje su odbacile julijanski kalendar i prihvatile onaj koji je sastavio srpski naučnik Milutin Milanković (o njemu i njegovom kalendaru nekom drugom prilikom) i koji je kompatibilan sa gregorijanskim. Srpska i Ruska pravoslavna crkva su julijanskom kalendaru odane i danas, kada je greška povećana na trinaest dana.
U čemu je razlika između ova dva kalendara? U tome što je po julijanskom kalendaru svaka četvrta godina i dalje prestupna, dok po gregorijanskom prestupne nisu godine deljive sa sto koje istovremeno nisu i deljive sa četristo. Tako su 1700., 1800. i 1900. godina po julijanskom kalendaru bile prestupne, dok po gregorijanskom kalendaru nisu. U XIX veku, razlika između dva kalendara je bila dvanaest, dok je danas trinaest dana.
I tako dolazimo do Karađorđa i Sretenjskog ustava. I srpski ustanak počeo je 2. februara 1804. po julijanskom, odnosno 14. februara po gregorijanskom kalendaru. Isto važi i za Sretenjski ustav. Zbog čega je Skupština Republike Srbije izabrala netačan datum za najveći državni praznik? Lično verujem da su na konsultacije predlagači zakona išli kod stručnjaka smeštenih u zgradi u ulici Kralja Petra broj 5 umesto da posete one koji su smešteni u Čika Ljubinoj ulici broj 18-20. Zgrade su relativno blizu, pa je lako moguće da su pogrešili. E sad, kakve ovo posledice ima za budućnost srpske države. Ako ne bude postojala za osamdeset godina, nikakve. Međutim, ako ipak opstane, to će značiti da će najveći državni praznik od 2101. godine biti 16. februar. Ako se napne još jedan vek, Dan državnosti će se od 2201. godine proslavljati 17. februara, a ako doživi 2301. godinu, Dan državnosti će biti 18. februara. Dakle, Republika Srbija ima klizeći najveći državni praznik. Po tome smo zaista jedinstveni. Nezavisno od toga da li je u pitanju crkveni praznik Sretenje ili Sveti Trifun, 14. februar je dan kada su se desili događaji koji su imali najveću važnost za stvaranje moderne srpske države.
Aleksandar Đukanović, istoričar i pisac
llustracija: grb Srbije iz vremena Prvog srpskog ustanka
