Slavoj Žižek, KAO LOPOV USRED BELA DANA
U prvom poglavlju knjige Kao lopov usred bela dana, autor se bavi univerzalnim aspektom globalnog kapitalizma, ili onim što možemo nazvati „neprijateljem“. Kako on kaže, postoje dva načina za borbu protiv ovog neprijatelja. Prvi, za koji Žižek smatra da je prilično uzaludan, a svodi se na to da „nastavimo da igramo igru humanitarne brige za one koji zaostaju“ i drugi koji podrazumeva da se zaista aktivno i svesno potrudimo da promenimo globalni sistem. Oni koji poznaju Žižekov rad znaju da se on zalaže za radikalno rešenje. Dalje, on smatra da naše postojanje obuhvata dve stvarnosti – kapitalizam sa jedne strane i život ljudi na ovoj planeti kao jednak životu bilo kojih drugih živih bića, sa druge. Ako jedna od ove dve stvarnosti mora da se žrtvuje, onda je to svakako kapitalizam.
Drugo poglavlje je posvećeno ispitivanju univerzalnosti. Žižekova „konkretna univerzalnost“ predstavlja odnos između stava da univerzalnost ne postoji i stava o postojanju potpuno apstraktne univerzalnosti. Uvažavanje „konkretne univerzalnosti“ ne znači da određeni identiteti moraju biti napušteni u korist univerzalnih. Zapravo, ključna poruka je da, iako se lična posebnost ne sme podceniti, moramo shvatiti da smo ipak podložni određenim univerzalnim silama, sa „univerzalnim kapitalističkim sistemom“ na čelu.
U trećem poglavlju, autor govori o populizmu za koji tvrdi da je jedan od simptoma „velike socijalne bolesti našeg vremena“. Protiv prevladavajućeg nacionalističkog talasa, EU nudi samo „jedini model transnacionalne organizacije, sa autoritetom da ograniči nacionalni suverenitet i da garantuje minimum ekoloških i socijalnih standarda“. Žižek postavlja pitanje: „Zbog čega je ideja EU vredna borbe uprkos bedi njenog postojanja?“. Ipak, on smatra da prihvatanje nacionalizma nije rešenje.
Četvrto poglavlje u velikoj meri razmatra temu feminizma, tvrdeći da užasni postupci mnogih, naročito moćnih muškaraca, nisu bili slučajevi privatnih patologija, već izrazi dominantne muške ideologije.
U zaključku, Žižek se bavi pitanjem „koliko dugo možemo delovati globalno i razmišljati lokalno“. On, može se pretpostaviti, ohrabruje čitaoca da zaključi da je globalni moral nespojiv sa nacionalističkim identitetom, koji je u osnovi desničarskog populizma.
