Simons, ponovo briljira

Drugi tom duologije Den Simonsa Olimp je toliko brži i koliko god neverovatno zvučalo još mračniji od prvog.

I ako je možda previše radnji koje se odvijaju istovremeno, mada ponekad u različitim vremenskim linijama, što može biti zbunjujuće meni je roman bio savršen. Pun adrenalina, iščekivanja i u konačnici sam dobila baš ono što je čitaocu potrebno.

Simons ne dozvoljava da čitaoc ostane zbunjen, uvek sve objasni na sebi svojstven način.

Jesam zavolela neke ljudske protagoniste romana, za jednog sam se fino uplašila, ali ostajem pri tome da su mi od mnogobrojnih likova ipak Moraveci najdraži. Simons je uspeo da podari dušu ovim predivnim likovima koje sam već pominjala u prikazu prvog toma.

Likovi jesu mnogobrojni, ali kao što se slaže slagalica, u završnici ove fantastične priče sve je došlo na svoje mesto.

Šta više da kažem o ovakvom naučno fantastičnom romanu i koji način da odaberem, a da vam ne odam iznenađenja koja se kriju na svakoj stranici.

I za kraj jedno pitanje. Da li je svet može opstati bez znanja i bez umetnosti? Samo zamislite kakav bi bio takav život.

Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books