Selma Lagerlef, CAR PORTUGALIJE: PRIČA IZ VERMLANDA
Roditeljsku ljubav, kažu, razume samo onaj ko je oseti. Veza između roditelja i dece ponekad je neshvatljiva i samoj deci a ljubav toliko snažna da može oterati u ludilo. Gledano kroz istoriju, posebno je interesantan odnos očeva prema deci, naročito u vremenima kada je pater familias bio oličenje autoriteta i časti, što je uloga u kojoj sentimentalnost nije bila dobrodošla. Tu drugu, osećajnu stranu očinske figure preispitaće 1914. godine Selma Lagerlof , prva žena dobitnica Nobelove nagrade za književnost u romanu ,,Car Portugalije”.
,,Iako je postajao sve stariji, Jan iz Skrolike se nikad nije mogao umoriti od priče o danu kad je njegova devojčica došla na svet”. Jan iz Skrolike nije bio srećan zbog vesti da će on i njegova supruga Katarina dobiti dete. Naprotiv, smatrao je to najvećom nesrećom koja je mogla da ga zadesi. Jan i Katarina su se venčali samo kako ne bi više morali da rade kao posluga, potomstvo im, ili makar njemu, nije bilo ni na kraj pameti. Bio je očajan dok je čekao da se porođaj završi, potajno se nadajući da će nešto krenuti po zlu – njegova supruga neće moći da radi što znači da će on morati da radi više, a čak ni noću neće imati mira – jer bebe su poznate po tome što rado remete roditeljski san. Sve te misli, međutim, prekinuo je prvi plač njegove ćerke. Od trenutka kada ju je prvi put ugledao Jan je ostao kao hipnotisan. Zaljubio se na prvi pogled i ljubav koju je osetio u tom trenutku s godinama je samo jačala. Klara Fina Guleborg, nazvana po Suncu, postaće centar Janovog sveta i taj svet će se srušiti kada devojčica napuni sedamnaest godina i reši da ode u beli svet u potrazi za boljim životom za sebe i svoje roditelje.
,,Car Portugalije” je roman o eskapizmu, o ljubavi toliko snažnoj da tera u ludilo. Devojčica je otišla i Sunce se ugasilo. Nedostatak vesti iz velikog grada Janu čupaju srce iz grudi, sve dok ne odluči da ih sam izmašta. Klara je odrasla u lepu, pametnu devojčicu, najlepšu i najpametniju od svih. Jan to zna i sigurno su to shvatili i drugi koji su je sreli. Prema tome, nije ni čudo što je devojčica postala vladarka daleke zemlje u kojoj ne postoje zlo ili bol.
Čitavo selo posmatra dragog Jana kako klizi sve dublje u ludilo. Neki pokušavaju da ga uteše, neki koriste situaciju. Neki ga sažaljevaju, neki mu se smeju, neki se plaše njegovih proročanstava. Niz provaliju će ga, sasvim neočekivano, gurnuti dobronameran čin gazdarice imanja na kojem radi, kada mu preda štap i šešir svog oca – relikvije koje će Jan prihvatiti kao carsko znamenje i proglasiti sebe carem Portugalije.
Pre objavljivanja Selma je izdavaču predložila da knjigu predstavi kao švedsku verziju ,,Kralja Lira”. Pored očiglednih motiva očinskog bola i ludila, ono što ih povezuje je i tragična nota koja na kraju dostiže vrhunac. Selma Lagerlof kroz ovu bajkovito-tragičnu priču provlači i kritiku društva koje počiva na klasnim razlikama, preispituje generacijski jaz, ali pruža i kritički osvrt na odnos okoline prema duševnim bolestima. Sročena na manje od 200 strana, ova dirljiva, neobična priča je jasan pokazatelj zbog čega je Selma Lagerlef jedna od najboljih književnica Švedske.
Piše: Sandra Bakić Topalović
