Sava Bunčić, POSEDOVATI
Piše: Violeta Ivković
Jedan pogrešno procenjen potez, jedna ishitrena odluka doneta iz najboljih namera, ponekad vode do zapanjujućeg, tragičnog sleda događaja. Događaja koji korenito menjaju ne samo život glavnog junaka Borisa Vejda (alias Lea Kirbija), već i njegovih najbližih.
Advokat Boris, podstaknut željom da svojoj porodici obezbedi bolji život, zaranja u rizičan vrtlog savremenog surovog sveta. U težnji ka uspehu, zbunjen i nepripremljen na zamke koje mu se podmeću na putu, Boris biva uhvaćen u zupčanike mašine koja ga neumoljivo vuče naniže i kada pomislimo da nema kud niže. Poslovni partneri i nazoviprijatelji, kako bi opstali na lestvici društvenog ’uspeha’, bez trunke uosećavanja spram manjih i slabijih, bespoštedno gaze po njegovom ponosu i osećanjima, čineći sve da ovog drugog, drugačijeg, svojim neljudstvom dotuku do kraja. Jer čim se ne ispune očekivanja kaste, korporativno očas razvezuje kravatu, skida staleško odelo i belu košulju i preoblači se u crne ogrtače podzemlja, korumpiranih medija i proždrljive industrije zabave. Za propast nije potrebno mnogo: dovoljno je izvući tek jednu nit iz osnovnog postulata slobode, upletenog u fino tkanje od ljubavi i poštovanja, pa da životni ćilim krene da se para, šare da blede, a uresi koji su krasili nečiji život nestaju u zamršenom klupku sistema. Pre svega monetarnog sistema u kojem mali čovek služi za potkusurivanje.
Ovo je obeshrabrujuća, ali i otrežnjujuća priča o sadašnjici i njenim poniženim vrednostima. O čovečnosti koju su potrle sile materijalnog. O dubini emocija koje se meri položajem u društvu. O statusu i moći koji su u srazmeri sa iznosom na bankovnom računu. O unapred izgubljenoj borbi za opstanak u jednobožačkoj veri gde je svemoćni Bog niko drugi do – novac. O gubitku i posedovanju svega, osim samoga sebe.
Posedovati predstavlja poražavajući mozaik složen od svetlucavih delića imitacije života. Roman gde je život užasavajući rollercoaster koji podseća na futuristički film Rolerball. Futuristički, da podsetimo, u kojem se radnja odigrava prošle, 2018. godine. Sistem je stigao na vreme, mi kasno shvatamo...
Sava Bunčić u svom romanu kao da je sabrao svu izvitoperenu stvarnost u kojoj boravimo, onu koja vodi u ništavilost, u poništavanje sebe kao ljudskog bića. Izručio nam je istinu pred noge bez okolišanja, pa kako nam po volji, ali da se kaže – što se više ima, manje se daje. Ostavio nam je da procenimo da li je možda ipak bolji izbor ostati bez ičega, kako bismo bar nešto dali.
