Sarajevo, plan grada – Miljenko Jergović: grad koji postoji između ulica i sećanja

U knjizi Sarajevo, plan grada, nema potrebe dugo tražiti glavnog junaka. To je Sarajevo.

Postoje knjige o gradovima koje pokušavaju da objasne njihovu istoriju, arhitekturu ili znamenitosti. Sarajevo, plan grada Miljenka Jergovića nije takva knjiga. Iako se kroz nju prolazi ulicama, trgovima i mahalama, posle čitanja ostaje utisak da se zapravo putovalo kroz nečije pamćenje. Sarajevo ovde nije kulisa niti mesto na kojem se odvija priča. Sarajevo je sama priča.

To je možda i najzanimljiviji način da se pristupi ovoj neobičnoj knjizi: ne očekivati klasičan roman, memoare ili putopis, već književnu mapu jednog grada sastavljenu od ljudi, porodičnih uspomena, gradskih legendi, promenjenih naziva ulica i istorijskih lomova. Izdavači knjigu upravo opisuju kao delo koje nije ni vodič ni klasičan putopis, već posvetu gradu koji više ne postoji onakav kakav je ostao u pripovedačevom sećanju.

Sarajevo kao glavni junak

U knjizi Sarajevo, plan grada nema potrebe dugo tražiti glavnog junaka. To je Sarajevo.

Miljenko Jergović ga gradi polako, ulicu po ulicu i čoveka po čoveka. Pred čitaocem se pojavljuju poznata mesta, ali mnogo važniji od njih postaju ljudi koji su tim mestima davali život. Tu su komšije, prijatelji, članovi porodice, univerzitetski profesori, lekari, zanatlije, gradski osobenjaci i ljudi čija imena nikada neće završiti u istorijskim udžbenicima.

Upravo je to jedna od najlepših ideja ove knjige: istorija jednog grada nije samo ono što se dogodilo u njemu, već i zbir života ljudi koji su kroz njega prošli.

Sarajevo je grad koji je u svetsku istoriju ušao zbog Sarajevskog atentata, Zimskih olimpijskih igara 1984. i opsade tokom rata devedesetih. Jergovića, međutim, jednako zanimaju događaji koje istorija neće zabeležiti. Njegovo Sarajevo čine i kuće, parkovi, mahale i aleje, ali pre svega sudbine njegovih stanovnika.

Zbog toga Sarajevo, plan grada može da bude zanimljivo i nekome ko Sarajevo nikada nije video. Ovo nije knjiga koja zahteva poznavanje grada. Naprotiv, ona pokazuje nešto mnogo univerzalnije: kako mesto u kojem smo odrasli vremenom postaje deo našeg identiteta.

Kada promena imena ulice postane istorija

Jedan od posebno upečatljivih motiva jesu nazivi sarajevskih ulica.

Naizgled, to je administrativna sitnica. U ovoj knjizi, međutim, promena imena ulice govori mnogo više. Vlasti se smenjuju, države nastaju i nestaju, ideologije se menjaju, a zajedno sa njima menjaju se table na uglovima zgrada. Jedna ista ulica tako može tokom jednog ljudskog života dobiti nekoliko različitih identiteta.

Iza tih imena krije se istorija Sarajeva, ali i šira istorija Bosne i Hercegovine i Jugoslavije.

Jergović se pritom ne zadržava na jednoj epohi. Pripovedanje odlazi nekoliko vekova unazad, pa se ponovo vraća u vreme odrastanja i savremenost. Booka novo izdanje opisuje upravo kao mapu grada u kojoj se pripovedač kreće između prošlosti i sadašnjosti, prateći ulice čija su se imena menjala zajedno sa vlastima i ideologijama.

Zbog toga se knjiga može čitati i kao svojevrsna urbana istorija Sarajeva, ali bez suvoparnosti koju taj izraz možda sugeriše. Velika istorija ovde gotovo uvek dobija ljudsko lice.

Grad kojeg više nema

Ipak, najjači sloj knjige nije istorijski nego intimni.

Jergović je rođen u Sarajevu 1966. godine, a od 1992. živi u Hrvatskoj. Sarajevo, Bosna i Hercegovina, rat i lična biografija predstavljaju neke od ključnih tema njegovog književnog rada.

Zato je važno što Sarajevo, plan grada nije pokušaj da se napravi objektivna slika grada. Grad koji se pojavljuje na stranicama knjige jeste grad sećanja. Zapis objavljen na Jergovićevom sajtu posebno ukazuje na to da pisac ne rekonstruiše današnje Sarajevo, već Sarajevo sastavljeno od sećanja, snova i mašte.

Tu knjiga postaje mnogo više od priče o jednom konkretnom mestu.

Gotovo svako ko se posle mnogo godina vratio u grad ili kraj u kojem je odrastao poznaje taj neobičan osećaj: ulice su možda još tu, zgrade takođe, ali mesto više nije isto. Neki ljudi su otišli, neki umrli, nešto je srušeno, nešto novo izgrađeno. A ono što pamtimo nastavlja da postoji paralelno sa stvarnim gradom.

Grad iz kojeg smo otišli može nastaviti da postoji u nama čak i kada više ne postoji na mapi u obliku u kojem ga pamtimo.

Upravo zbog toga nostalgija u ovoj knjizi nije jednostavna čežnja za „starim dobrim vremenima“. Mnogo je složenija. Uz nju idu gubitak, udaljenost, porodična istorija i svest da se prošlost ne može rekonstruisati samo zato što se možemo vratiti na isto mesto.

Lično sećanje kao druga istorija

Posebno je zanimljivo kako Jergović spaja dokumentarno i autobiografsko sa književnim pripovedanjem. Kritičari su Sarajevo, plan grada povezivali sa knjigama Otac i Rod, u kojima se autor intenzivno bavi porodičnom istorijom i odnosom dokumentarne stvarnosti i fikcije. U Sarajevu, planu grada taj pogled se širi: sa porodice prelazi na grad, ali autobiografski materijal ostaje veoma važan.

Tako privatna istorija neprestano ulazi u javnu, a javna u privatnu.

Veliki politički događaji menjaju naziv ulice. Promena vlasti menja grad. Rat menja živote porodica. Ali u sećanju ostaju i mnogo manje stvari: ko je gde stanovao, kakav je neko bio, šta se pričalo o određenom čoveku, kako je izgledao neki ugao grada.

U tome se nalazi jedna od najvećih vrednosti knjige. Jergović podseća da kolektivno pamćenje nije sastavljeno samo od datuma i velikih događaja nego i od bezbroj malih priča koje najčešće nestanu zajedno sa ljudima koji ih pamte.

Nije baš roman, nije baš putopis

Pokušaj da se Sarajevo, plan grada smesti u samo jedan žanr verovatno bi ovoj knjizi učinio nepravdu.

U njoj ima autobiografske i memoarske proze, eseja, porodične hronike, istorije grada i elemenata putopisa. Hrvatska enciklopedija delo navodi među Jergovićevim proznim knjigama, dok ga autorova zvanična bio-bibliografija određuje jednostavno kao prozu.

I možda je baš „proza“ najtačnija odrednica.

Knjiga ne mora da bira između ličnog i istorijskog jer joj je potrebno i jedno i drugo. Grad se ne može ispričati samo činjenicama, baš kao što se ne može razumeti samo kroz nostalgiju.

Zato ovo nije knjiga koju treba uzeti očekujući turističku šetnju Sarajevom. Mnogo je bliža književnosti o sećanju, identitetu, zavičaju i pripadanju.