Sajaka Murata osvaja evropske čitaoce
Keiko Furukura ima 36 godina i tačno polovinu svog života zaposlena je kao prodavačica u mini-marketu. Tu se jedino oseća kao da ima svrhu i po prvi put u životu uklopljena je u svoje okruženje. Prateći ritam svakodnevnih poslovnih obaveza i kopirajući izgled, ponašanje i govor svojih kolega Keiko je gotovo savršeno sakrila svoje nesnalaženje u svetu odraslih i prilagođenih.
Pokušavam da se vodim onim poznatim motom „živi i pusti druge da žive“, ali to nije baš uvek moguće, eto upravo zbog drugih koji ne mogu da žive svoj život sa zadovoljstvom ukoliko se svi oko njih ne vode nametnutim društvenim normama.
Fenomenalna Sajaka Murata, koja je za mene najveće otkriće ikada, je napisala kratak i neverovatno efektan roman o društvenoj neprilagođenosti, svojevrsnu studiju ličnosti.
Keiko je možda autistična, možda sociopata, ali ona je našla svoju svrhu radeći u super marketu već osamnaest godina, od svoje osamnaeste godine. Pre tog posla ona nije znala kako da se ponaša, nije znala šta je ispravno i danas samo želi neku vrstu priručnika za život, radiće sve kako je napisano, ali tako nešto ne postoji zar ne. Prodavnica ima svoja pravila i Keiko živi u njihovom ritmu na poslu i van njega.
Ali zar je „normalno“ da Keiko i dalje radi isti posao pola radnog vremena!? Kada će da se uda, rodi decu, nađe bolji posao? To su očekivanja društva i to je samo deo pritiska na osobu da bi bila „normalna „.
’’Normalan svet, tako agresivan kakav je, svako strano telo eliminiše bez pogovora, rešava se svakog ko nije kako treba.“
Tako dakle, ja moram biti izlečena – napokon je meni postalo jasno zbog čega se moja porodica toliko upinjala da to izvede. Ako ne budem izlečena normalni ljudi će me eliminisati.’’
U strahu od eliminacije iz društva, Keiko koja inače kopira glasove i mimiku kolega da bi mogla da se prilagodi očekivanjima okoline, pokreće za sebe veoma neobične mere, ali ih društvo prihvata kao očekivane i savršene i ako su jako daleko od toga.
Murata laganim, neopterećujućim, stilom postavlja više pitanja kroz ovaj roman, ali glavno je ko postavlja društvena pravila kojih se kao na traci pridržavamo. Ko nam daje za pravo da drugačije od nas ne smatramo normalnima i po svaku cenu pokušavamo da ih smestimo u kalup?
Keiko može da vam se dopadne ili ne, ali verujem da ćete imati malo empatije za nju. Sigurna sam da smo svi na neki način bili ili još uvek jesmo neprilagođeni u ovom svetu.
Autor: Jelena Aleksić
