Sa filozofijom na ti
Aleksandra Vučković je rođena 1992. godine u Beogradu. Radi kao istraživačica-saradnica na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je završila osnovne i master studije, a trenutno piše doktorsku disertaciju. Autorka je nekoliko radova iz oblasti filozofije nauke, epistemologije i filozofije jezika. Urednica je dva podkasta i pisala je za nekoliko domaćih portala. Voli knjige i flimove koji navode na razmišljanje, a slobodno vreme najradije provodi u šetnji i kafanama s prijateljima.
1. Upoznaj nas ukratko sa svojim odabirom studija, kako i zašto filozofija?
U mom slučaju je to bio jednostavan izbor, jer me je zanimalo više tema iz prirodnih i društvenih nauka, a filozofija je delovala kao dobar način da to objedinim. Još kad sam bila dete su mi članovi porodice govorili da volim da analiziram baš sve oko sebe. To se održalo do danas, jer sam u stanju da danima razmišljam i diskutujem o filmu, knjizi ili nekoj društveno-političkoj situaciji. A filozofija je upravo to: analitičko i kritičko promatranje različitih tema - od postanka kosmosa i temelja saznanja, pa sve do svakodnevnih društvenih dilema.
2. Da li danas ima dovoljno prostora da se napreduje u nekom polju filozofije ili misliš da je sve bitno urađeno još u Grčkoj?
Možda ovo zvuči pretenciozno, ali verujem da je filozofija večno aktuelna, jer je ljudska znatiželja i potreba za širenjem granica saznanja takođe večna. A tu su naravno i vrlo konkretna filozofska istraživanja, koja imaju ogroman uticaj na nauku i naučnu metodologiju. Jedan od poznatijih primera je razvoj veštačke inteligencije, koji ne bi bio moguć bez logike, etike, epistemologije, filozofije jezika i naravno filozofije duha.
3. Da li ti je nekad teško palo da učiš za ispite, čitaš sva ta filozofska dela itd.?
Sve što se mora je teško :) Nemački klasični idealizam pamtim kao dosta zahtevan, što zbog obimnosti literature, što zbog toga što mi je materijalistički pristup intuitivniji. To se još i preguralo, ali recimo Hajdegera nisam nikada do kraja savladala, pre svega zbog specifičnosti njegove terminologije, koja za sobom povlači i specifičan pogled na svet. Ali to je sve u velikoj meri stvar ličnih afiniteta, znam dosta ljudi kojima su upravo ova dela bila veoma inspirativna i značajna. Važno je samo da prihvatimo da koliko god da volimo neku oblast, neki njeni delovi nam sigurno neće odgovarati i to je potpuno u redu.
4. Koliko je filozofija važna i primenljiva u svakodnevnom životu?
Mislim da je izuzetno važna, jer nam pomaže da unapredimo logički aparat i kritičko razmišljanje. Samim tim smo u stanju da racionalnije promišljamo stvari oko nas i manje nasedamo na propagandu i različite manipulacije. Ali treba biti svestan i ograničenja, jer filozofija nije garant srećnog i ispunjenog života, niti će se materijalne okolnosti promeniti zato što smo se priklonili ovoj ili onoj filozofskoj struji.
5. Izaberi tri knjige koje svako treba da pročita, ne nužno filozofske :)
“Žerminal” Emila Zole, “Gospođa Dalovej” Virdžinije Vulf i “Generacija PI” Viktora Peljevina. Iako su sve tri knjige napisane u različitim vremenima (druga polovina XIX veka, prva polovina XX i prelaz između XX i XXI veka), teme koje se u njima obrađuju su aktuelne i danas. Zapitanost nad sveprožimajućim (be)smislom i čovekovom zaglavljenošću u društvenom poretku se u ovim delima javlja organski, kao sastavni deo fabule. Nije nužno da budemo filozofi da bismo mogli da cenimo filozofsku dimenziju ovih knjiga.
6. Omiljeni filozof i zašto?
Definitivno Vilard van Orman Kvajn, i to ne samo zbog toga što pišem doktorsku disertaciju o njemu, već zbog njegovih doprinosa u filozofiji nauke, epistemologiji i filozofiji jezika. On je opovrgao čuvenu Kantovu distinkciju između analitičkih i sintetičkih sudova, postavio temelje savremene epistemologije i holističkog shvatanja saznanja. Takođe je jedan od poslednjih mislilaca koji je uspeo da izgradi čitav filozofski sistem. Kvajn je, uz Vitgenštajna, najveći filozofski um XX veka, bar prema mom mišljenju.
7. Najdraži film i pesma ove godine?
Od filmova koji su izašli ove godine, najviše su mi se istakli “The Northman”, veoma simbolična adaptacija Hamleta smeštena u doba vikinga, i “Men”, jedna čudna alegorija za koju mislim da bi svaki opis bio spojler. Od pesama mi se svidela “Boyfriend” od Dove Cameron, mada u suštini gotivim skoro sve što se može čuti na radiju.
8. Šta bi ponela na pusto ostrvo, da imaš pravo na pet stvari?
Telefon, zvučnike, cigarete i pivo, da se lepo provedem. I možda nešto od Hajdegera, da iskoristim to vreme da ga napokon razumem :)
9. Imaš li neki moto koji ponavljaš svakodnevno?
Šta god da bilo suprotno od one mantre “iskoristi svaki dan” :) Mislim da je sasvim okej da se nekada osetimo neinspirisano ili u nekoj vrsti kreativne blokade. Loš dan ne čini lošu nedelju, niti loš period, već je sastavni deo svakog kreativnog procesa i podsetnik da ne pregorimo.
10. Da li te je i ako da, koliko, filozofija promenila?
Mislim da nas filozofija postepeno i suptilno menja. Ako neko kaže: “Pročitao sam tu i tu knjigu i promenila mi je život”, znajte da je ili prodavac knjiga ili filozofiju doživljava na religijski (dogmatičan) način. A filozofija je baš opozit od dogme. Ne može nas promeniti ovo ili ono delo, već, pre svega, naš kritički odnos prema tim delima, volja da im se vraćamo i da im pristupamo iz novih uglova. Meni je filozofija pomogla da racionalnije i jasnije sagledavam svet oko sebe, da postavljam zdrave granice i da prepoznajem i cenim ono što je važno. To nije došlo preko noći, već je kontinuirani proces kojeg postanem svesna tek kad se osvrnem unazad i primetim šta se sve promenilo tokom godina.
