Roditelji u senci Meri Šeli
Meri Vulstonkraft rođena je 27. aprila 1759. godine i bila je engleska književnica, filozofkinja i smatra se jednom od ranih feministkinja. Možda i ne toliko poznata širim narodnim masama, bila je majka Meri Šeli, autorke čuvenog Frankenštajna i žena Vilijama Godvina, takođe, filozofa i pisca. Napisala je nekoliko romana, eseja, kao i dečjih knjiga,a posebno se izdvajaju naslovi Odbrana prava muškaraca iz 1790. godine, kao i verovatno najpoznatije delo Odbrana prava žena objavljeno 1792. godine. Ova knjiga smatra se najvažnijim feminističkim spisom iz 18. veka, u kom se ona posebno zalagala za jednak pristup obrazovanju muškaraca i žena. Međutim, u svom prvom izdanju Odbrana prava muškaraca, takođe feministička knjiga, objavljena je anonimno i bila je veoma popularna, sve dok se nije pročulo da je zapravo autor žena. Nakon toga, bile su potrebne pune dve godine da nastavi dalje sa objavljivanjem. Bavila se izdavačkim poslom, što je nakon njene prerane smrti nastavio da radi njen suprug. Najviše se zalagala za jednakost obrazovanja muškaraca i žena, posebno zbog tadašnjih predrasuda o ženama koje se bave politikom.
Preminula je od porođajne groznice, 10. septembra 1797. godine, sa samo 38 godina. Ipak, za sobom je ostavila ćerku, takođe, Meri, svima nama poznatu po romanu Frankenštajn. Meri Šeli smatra se osnovačicom žanra naučne fantastike i prvom ženom spisateljicom gotičkih romana. Nakon njene smrti, Vilijam Godvin objavljuje delo Memoar o životu svoje supruge u kom otkriva dosta kontroverzni način života koji je u tom momentu neminovno narušio reputaciju koju je teško i uspela da stekne. Tek krajem sedamdesetih godina 20. veka ponovo počinje da se proučava po školama i koledžima širom sveta, kako se i pojačavaju feministički pokreti. Posthumno je objavljeno šest njenih dela, od čega su dva prevedena na srpski jezik, dok ju je slava njene ćerke znatno zasenila.
Merin otac, bio je engleski novinar, politički filozof i romanopisac. Smatra se jednim od prvih modernih zagovornika anarhizma. Godvin je najpoznatiji po dve knjige koje je objavio u roku od godinu dana: Upitnik o političkoj pravdi, koji je bio napad na političke institucije i Stvari kakve jesu, ili, Avanture Kejleba Vilijamsa, rani misteriozni roman koji napada aristokratsku privilegiju. Na osnovu uspeha oba dela, Godvin se istakao u radikalnim krugovima Londona 1790-ih. Živopisno je pisao i često je bio meta napada zbog svojih stavova, kao i zbog svog prvog braka. Sa drugom suprugom, Meri Džejn Klermont, Godvin je osnovao Biblioteku za maloletnike, omogućavajući porodicama da pišu sopstvena dela za decu i prevode i objavljuju mnoge druge knjige, neke od trajnog značaja. Godvin je imao značajan uticaj na britansku književnost i književnu kulturu.
Verovao je, međutim, da je smirena diskusija jedino što je potrebno da podnese svaku promenu, pa je od početka do kraja karijere obmanuo svaki pristup nasilju. Slažete li se?
