Roboti književni kritičari
Pre nekoliko godina, književnu nagradu u Japanu umalo nije dobio roman koji je napisala mašina. Veštačka inteligencija jeste uradila značajan deo posla, ali su za autorstvo ipak zaslužni naučnici koji su osmislili ovaj program.
Kakva je situacija kada je u pitanju književna kritika? Dok jedni razmišljaju da li kompjuterski program ili veštačka inteligencija mogu da interpretiraju umetnost na način na koji to rade ljudi i da li mašine mogu da razviju takvu vrstu kritičkog razmišljanja, druga grupa istraživača je već uposlila sofisticirane programe koji su uspeli da na velikom uzorku književnih dela analiziraju podatke i izdvoje šest tipova narativnih tokova romana.
Mašina je nazvana Hedonometar (inače je to naziv sistema koji meri globalno raspoloženje na internetu) i njen način rada podseća na principe predloga za doktorsku tezu Kurta Vonegata, koji je analizirajući pročitane knjige podelio narative na nekoliko grupa. Teza je odbačena, ali Vonegat nije mogao ni da sanja da će u doktoratu proučiti 1737 romana napisanih na engleskom jeziku, dužine između 10 000-200 000 reči kao što je to uradio Hedonometar.
Naučnici su u kompjuter ubacili književna dela sa sajta Projekat Gutenberg i on je nakon čitanja romana i analize osećanja koja su korišćena u zapletu kako bi se probudila emocija kod čitaoca zaključio da postoji šest kategorija književnih dela:
- Od prosjaka do bogataša (uspon)
- Od bogataša do prosjaka (pad)
- Čovek u jami (pad pa uspon)
- Ikar (uspon pa pad)
- Pepeljuga (uspon/pad/uspon)
- Edip (pad/uspon/pad)
Petina proučavanih dela imala je zaplet koji spada u prvu grupu (od prosjaka do bogataša) ali je utvrđeno kako su ona kod čitalaca mnogo manje popularna od Edipa, Čoveka u jami ili Pepeljuge. Istraživači se ograđuju da rezultati ne bi trebalo da oblikuju načine pisanja budućih romana nego su u pitanju samo podaci koji su prezentovani javnosti.
Ipak, pisci su ukazali na to da postoje i jako složene romaneskne strukture koje ne potpadaju ni u jednu od ovih kategorija i da se matematika i jezik ne razumeju međusobno. Jednačinama se ne može iskazati dublji smisao napisanog.
Čija argumentacija vam je bliža možete da odlučite sami, u međuvremenu čitajte knjige i ne opterečujte se da ih svrstate u bilo koju kategoriju osim one da li vam se dopadaju ili ne.
