Rejnaldo Arenas, PRE NEGO ŠTO PADNE NOĆ
Piše: Aleksandar Petrović
Da li ste se nekada zapitali kako izgleda prava Kuba izvan raskošnih rizorta namenjenih razmaženim turistima? I ne, ne mislim na simpatične starice koje zavijaju duvan na svojim bedrima, stare bjuike iz šezdesetih godina prošlog veka koji jure ispucalim ulicama poput vremenskih mašina ili starcima koji i u stotoj godini pevaju u nekom novom klubu Buena vista.
Rejnaldo Arenas je na tom bujnom ostrvu rođen drugačiji. To što je bio siromašan i što je, nakon što ih je otac napustio, živeo u zabačenom seocetu sa majkom i bakom nije ga mnogo izdvajalo od mnogih sličnih sudbina njegovih sunarodnika. Isto kao ni to što je, kako bi zavarao glad, jeo zemlju i kasnije, kao mladić, postao Kastrov simpatizer verujući u ideje revolucije.
Postao je svestan svoje različitosti tek kada je na red došla njegova unutrašnja revolucija, stvaralačka i seksualna. Biti pisac i homoseksualac u strogo patrijarhalno orijentisanom društvu unapred je izgubljena bitka. Čak i kada ne odustaješ od borbe za sebe, uvek ima neko jači ko će ti pokazati gde ti je mesto. Skrivanje, progoni, zabranjivanje rukopisa i postojanja, boravak u zloglasnom zatvoru Moro u kojem se gubi vera u čovečanost.
A sve to vreme Kuba je neodoljiva, topla, putena, morski zanesena i ravnodušna.
Za Arenasa jedino rešenje je da je zauvek napusti, iako zna da će zauvek patiti za njom.
U Njujorku diše punim plućima, ali ne zadugo. Megalopolis melje drugačije, neograničenom slobodom koja nikoga nije usrećila. Konačno može da bude ono što jeste, ali po koju cenu? Ostrvo je i dalje u njegovoj glavi, nedostaju mu mirisi, zvuci, noći ispunjene razgovorima s prijateljima o čijoj sudbini ne zna ništa. Živi i strepi. Isto kao i na Kubi, samo što je ova zebnja drugačija, jače pritiska i ograničava nemoći. Odatle nema dalje, kao ni povratka.
Arenas piše autobiografiju koja to nije jer kao svaki pravi pisac dodaje i oduzima ono što je neophodno kako bi sastavio što bolju priču pošto je život, kako god bio težak i mučan, samo osnovna potka za dobru književnost.
