Raj Loriga, PREDAJA
Raj Loriga, nekonvencionalni španski autor, u ovom distopijskom romanu predstavlja živote dvoje ljudi koji su dovedeni da žive u prozirnom gardu koji im daje privid idealnog života. Knjiga, koja je zapravo parabola o hladnom i otuđenom svetu u kojem je običan čovek neminovno gubitnik, izaziva čitaoca da promišlja o krucijalnim životnim pitanjima.
Roman Predaja, ispričan glasom glavnog junaka, govori o bračnom paru koji živi u ratom razorenoj zemlji. Njihova dva sina bore se negde na frontu. Jednoga dana, na vratima im se pojavljuje nepoznati dečak koji ne progovara ni reč i kog oni primaju kod sebe da bi se starali o njemu. Nedugo posle toga, vlasti naređuju svima da se evakuišu i, prinuđeni da napuste svoj dom, oni kreću ka prozirnom gradu, vodeći sa sobom i ovog dečaka.
Putujući uništenim gradom, napi junaci se susreću sa mnogim zastrašujućim prizorima, ali ubrzo dolaze na sasvim posebno mesto – proziran grad sav od stakla u kojem su građani zaštićeni od spoljašnjeg sveta, a sve njihove potrebe zadovoljene. Naizgled, u njemu je sve savršeno i strahote rata brzo se mogu zaboraviti. Međutim, ono što je strogo zabranjeno jesu bilo kakve tajne. Sve mora da bude vidljivo i javno. Na ovom mestu ne postoji privatnost i život je strogo kontrolisan, a stanovnici se ponašaju kao da ni nemaju svoju volju.
Pa ipak, iako zadovoljan novim uslovima, naš glavni junak počinje da dovodi u pitanje ovakav monoton i kontrolisan život, lišen svih ljudskih želja i tajni i shvata da je svako ko bi odstupio od jednoličnih, nametnutih normi koje ovo društvo propisuje, mogao da bude ubijen.
Loriga je svoje junake opisao kao pojedince koji se ne uklapaju u društvo. Glavni lik, iako predstavljen kao čovek slabe volje i ne naročito dopadljiv, probudiće u čitaocima saosećanje. On ne pristaje na predaju bezličnim autoritetima kao jedinoj opciji, već ulaže sav napor da održi svoju individualnost.
Autor nas ovim romanom suočava sa pitanjima ljudske prirode i čovekovih potreba. On nam predstavlja borbu i otpor protiv moćnog i autoritarnog društva i prikazuje nam čoveka koji, i u najgorim uslovima kontrole nad njim, uspeva da sačuva ono što ga čini slobodnim – osećanja i potrebu za svojim ličnim identitetom.
