Put oko sveta s knjigom: Norveška

Šta vam prvo padne na pamet kad pomislite na Skandinaviju? IKEA, Volvo, norveški black metal, nafta ili zima? Možda neko pomisli i na minimalistički skandinavski dizajn ili na sad već dobro poznat pojam hygge, koji je teško prevodiv na srpski jezik i koji označava tople i ušuškane trenutke u kojima vam je sve potaman. Međutim, još jedna stvar koju Skandinavija ima na izvoz jesu kvalitetni pisci.

Ako ste ljubitelj krimića, to ste sigurno odavno znali. Švedski trileri su u poslednjih 10 godina osvojili svet, ali ovog puta nećemo pisati o njima. Odlučili smo da prva rubrika ovog putovanja sa knjigom bude posvećena jednoj drugoj skandinavskoj zemlji - Norveškoj. Prvi pisac na kog verovatno većina ljudi pomisli kad se pomene norveška književnost jeste Henrik Ibsen. I da, zapravo nije Ibzen, već Ibsen. Upravo zato što su njegove drame već nadaleko poznate svima, želeli smo da vam otkrijemo neke druge norveške autore i dela koja su možda manje poznata od njega, a itekako vredna vaše pažnje.

1. Glad (Knut Hamsun)

Hamsun je norveški dobitnik Nobelove nagrade za književnost i njegov prvi veliki roman Glad smatra se, ne samo norveškim, već i svetskim klasikom. Glad je knjiga koja je imala ogroman uticaj na celokupnu književnost XX veka, a govori o mladom piscu koji se bori sa siromaštvom i koji pokušava da pronađe sebe. Dakle, jasno je da je autobiografski. Retki su pisci koji su kao Hamsun pisali o otuđenosti i izolaciji i koji su tako jasno naslikali portret ljudske duše. Autodestrukcija, opsesija i usamljenost - sve su to stvari sa kojima se bori ovaj junak. Ukoliko želite da pročitate klasik koji je uticao na pisce poput Henri Milera i Franca Kafke, a da se donekle upoznate sa Norveškom kroz književnost - Glad je tačka od koje treba da krenete.

2. Baš kako treba (Justejn Gorder)

Gorder je pisac za sve one sanjare, sve one koji i u odraslom dobu vole da čitaju bajkovite i tople priče koje u sebi nose neke velike istine. Roman Baš kako treba je veoma kratka knjiga za koju je sam autor pisao da govori o skoro svemu - o životu, ljubavi, smrti, svemiru. Da, znamo da vam ovo sad zvuči kao neko opšte mesto, ali verujte nam na reč kad vam kažemo da zaista jeste tako. Gorder je čovek koji je fasciniran celokupnim poretkom u univerzumu i sam Veliki prasak je čest motiv u njegovim romanima. Ako ste čitali Misteriju pasijansa ili Sofijin svet, znate za njegovu fascinaciju filozofijom i postankom sveta. Ako niste čitali ništa što je Justejn Gorder napisao - možda je ova knjiga pravi početak.

3. Ja sam vetar (Jun Fose)

Često među domaćom čitalačkom publikom možete čuti da je Ju Nesbe superstar norveške književnosti, što jeste tačno. Ipak, postoji jedan savremeni pisac koji je u samoj Norveškoj priznat kao najveći, a to je Jun Fose. U Oslu se, pored kraljevske palate, nalazi jedna kućica iz XIX veka koja se na norveškom zove Grotten. To je mesto koje sam kralj dodeljuje ljudima iz sveta kulture i umetnosti kao veliku čast i nagradu za njihov doprinos. Foseu je 2011. Godine dodeljena ta čast i on se u svojoj rodnoj zemlji smatra jednim od najvećih pisaca u istoriji norveške književnosti. Ja sam vetar je jedna beketovska drama o dvojici muškaraca nazvanim Jedan i Drugi, koji pokušavaju kroz razgovor da dođu do razloga da nastave svoj život. Znamo da ovo zvuči malo mračno, ali Jun Fose jeste pisac koji ne izbegava mračne teme i koji piše o onim najtananijim delovima ljudske duše koji često ostanu potpuno prazni.

4. Kraljevstvo (Ju Nesbe)

Ne bi ova lista bila kompletna bez kralja norveškog trilera - Ju Nesbea. Njegov junak Hari Hule jedan je od najomiljenijih detektiva u književnosti, onaj lik kog nije strah ni da posegne za ilegalnim i rizičnim metodama kako bi došao do istine i pravde. Kraljevstvo je priča o dvojici braće, o pokidanim porodičnim vezama, o izdaji i pohlepi, i priča za sve one koji vole da uživaju u kvalitetnom trileru. Ju Nesbe piše tako da osetite svu hladnoću i mrak norveških sela, tako da vam se od celokupne atmosfere uvuče neka jeza u kosti, ali i tako da njegove knjige ne možete da spustite.

5. Ledeni dvorac (Tarjej Vesos)

Pored Hamsuna, postoji još jedan velikan norveške književnosti XX veka, a to je upravo Tarjej Vesos. Njegov roman Ledeni dvorac smatra se klasikom norveške književnosti i ovo je zaista štivo za sve one koji vole da čitaju one takozvane velike knjige. I da, ova veličina nema veze sa obimom, Ledeni dvorac je jedno veliko i značajno delo koje govori o tome šta znači biti dete u svetu u kom se odrasli bore za moć. Ovo je delo neverovatne poetske snage, a glavne junakinje su dve drugarice Un i Sis. Jednog dana, Un nestaje, a misterija njenog nestanka leži u čudesnim zaleđenim vodopadima koje meštani nazivaju ledeni dvorac.

6. Moja borba (Karl Uve Knausgor)

Reči su slabe da opišu stvaralaštvo i pripovedačko umeće Karl Uve Knausgora. Njegova šestotomna autobiografija, Moja borba, jedno je od najvećih dela norveške književnosti i delo koje ga je vinulo među sam vrh svetski poznatih savremenih pisaca. Knausgor kao da nam je ovde svoju kožu izvrnuo naopačke i pokazao nam apsolutno sve ono što čini njega kao čoveka i što je uticalo na njegov život. Ovo njegovo razotkrivanje bilo je prilično velika stvar u Norveškoj, s obzirom na to da su u priču umešani i pojedini članovi porodice koji su ga se odrekli. A način na koji piše je takav da osetite sneg koji škripi pod njegovim nogama i da imate utisak da umesto njega vi uvlačite dim cigarete o kojoj piše. Jeste obimno delo, ali Moja borba je nešto najbolje od savremene svetske književnosti što možete da pročitate.

7. Volvo kamioni (Erlend Lu)

Još jedan pisac koji je postao veoma voljen kod domaće čitalačke publike je i Erlend Lu. razlog tome je taj što on na veoma jednostavan i nadasve simpatičan način piše o problemima savremenog čoveka i o tome kako je danas teško uklopiti se ako imate malo drugačije poglede na svet. Volvo kamioni su zapravo nastavak njegovog verovato najpoznatijeg dela Dopler, a knjiga govori o istoimenom liku koji napušta dom i porodicu i odlazi da živi u prirodi, izražavajući tako otpor prema savremenom potrošačkom društvu opterećenog perfekcijom, materijalnim stvarima i statusom.

8. Ne osvrći se (Karin Fosum)

Ako je Ju Nesbe kralj norveškog trilera, onda je kraljica Karin Fosum. Njeni romani o inspektoru Sejeru su veoma hvaljeni i priznati, a ako volite trilere i niste čitali Karin Fosum do sada - vreme je da to ispravite. Ona je kraljica jezive atmosfere u knjigama i neko ko zaista ulazi duboko u psihologiju svojih junaka, te su njene knjige istovremeno veoma zarazne i psihološki uverljive. U ovoj knjizi, inspektor Sejer pronalazi nago telo jedne petnaestogodišnjakinje. Na prvi pogled, reč je o seksualnom manijaku. Međutim, ova knjiga ima zaplet kakav samo Karin Fosum ume da napravi, tako da ovde zaista možete da očekujete neočekivano.

Sve ove knjige možete pronaći na našem sajtu, a voleli bismo i da čujemo vaše utiske ako ste čitali neke od ovih knjiga, pišite nam.